Од правосуђа до домова здравља: Где је све УСАИД помагао у Србији
Новцем америчке агенције осавремењене су многе суднице у Србији, отворене нове школе, а у Босилеграду, једној од најнеразвијених општина у земљи, направљен је Центар за хитну помоћ.

Готово четврт века.
Толико је дуго парнерство Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) и власти у Србији.
Стигла је после петооктобарских промена, када је смењен деценијски режим Слободана Милошевића, обележен ратовима, међународним санкцијама и хиперинфлацијом.
УСАИД је од те 2001. уложио у Србију више од 937 милиона долара, (више од 900 милиона евра) како би помогао економском и демократском развоју државе, подаци су ове агенције.
Тим новцем су реновиране и изграђене школе, домови здравља, вртићи, путеви, месне заједнице, мостови, набављала се медицинска опрема, улагало се у локалне заједнице, обучавали јавни службеници и помагала реформа правосуђа.
Агенција је током претходних година сарађивала са државним институцијама, приватним сектором, организацијама цивилног друштва и медијима, углавном локалним.
Том вишегодишњем партнерству могао би доћи крај.
- Шта је УСАИД и зашто је Трамп наводно чврсто решен да га угаси
- Маск прети да ће затворити УСАИД, америчку Агенцију за међународни развој
- Србија, Америка и 140 година дипломатских односа: „Као и свака веза која траје толико дуго, било је успона и падова&qуот;
Један од првих корака Доналда Трампа по повратку у Белу кућу било је суспендовање свих УСАИД пројеката на 90 дана, док се не обави ревизија рада агенције коју је основао амерички председник Џон Кенеди 1961. године, на врхунцу Хладног рата.
Рад главне агенције америчке владе за помоћ у иностранству доводен је у питање оваквом одлуком Трампа, који често критикује трошења новца америчких пореских обвезника на пројекте у иностранству.
Каролајн Левит, портпаролка Беле куће, назвала је пројекте агенције, међу којима је и један у Србији, бескорисним.
„Милион и по долара (издвојено је) за унапређење ДЕИ (разноликост, једнакост и инклузија) на радним местима у Србији&qуот;, поменула је Левит.
Није прецизирала о којим пројектима је реч.
„Вредни Американци плац́ају порез, а политичари у Вашингтону несмотрено троше тај новац&qуот;, написао је Ричард Гренел, Трампов блиски сарадник, на друштвеној мрежи Икс.
„Милијарду долара дато је левичарским невладиним организацијама за радикалне политике у другим земљама&qуот;, написао је Гренел.
У балканске државе је од 2020. до 2024. уложено 1,7 милијарди долара, пише Балканска истраживачка мрежа (БИРН).

'За одговорнију власт'
УСАИД је распоредио 882 милиона долара у рад локалних јединица, јачање економије и реформу правосуђа, саопштила је агенција приликом обележавања две деценије рада у Србији,.
Један четворогодишњи пројекат вредан нешто више од 8,2 милиона евра завршен је 2022. године.
Новац је био намењен Државној ревизорској институцији, Агенцији за борбу против корупције и Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
У пројекту су учествовала и посебна судска одељења и јавна тужилаштва, како би се што ефикасније решили предмети у вези са корупцијом.
Америчка агенција је финансирала и пројекат владавине права са 9,8 милиона долара.
Овај четворогодишњи програм био је намењен судовима, јавним извршитељима и државном правобранилаштву како би се унапредила ефикасност правосуђа, транспарентност и приступ правди.
Америчким новцем успостављена је и рачунарска мрежа којом су повезани привредни судови, а број заосталих предмета смањио.
УСАИД је помагао и у изради интернет странице Народне скупштине.
Лого америчке агенције је све до 7. фебруара био на сајту парламента, али је накнадно уклоњен.

Помоћ на локалном нивоу
УСАИД је учестовао и у формирању Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) 2006. године, у чијем управном одбору је била Ана Брнабић, садашња председница Скупштине и бивша премијерка државе.
ББЦ није добио одговор ове организације о висини и трајању овог пројекта.
Између 2001. до 2007. организовано је око 5.000 акција, вредних више од 200 милиона долара, у општинама широм Србије.
Отворене се 32 канцеларије за локални економски развој, а у 83 општине успостављени су системи електронске управе.
Новац је стигао и 2014. године када су биле велике поплаве у Обреновцу - за санирање штете одвојено је око два милиона долара.
УСАИД је издвојио исту количину новца током проласка миграната и избеглица са Блиског истока такозваном Балканском рутом 2016, како би општине у Србији могле да унапреде социјалне и здравствене услуге.
Суботица је добила јавну кухињу, Кикинда нове школе, а у Босилеграду, једном од најнеразвијених места на југу Србије, основан је Центар за хитну помоћ.
Новцем америчке агенције набављени су савремена опрема и системи за управљање енергијом у топланама у Нишу, Панчеву и Чачку.
Током пандемије корона вируса Србија је добила око девет милиона долара (нешто више од 8,6 милона евра) помоћи УСАИД-а.
- (Не)пријатељи власти: Кад су настале прве невладине организације у Србији
- Како цивилно друштво пропитује балканске шефове дипломатије
- Мајске поплаве 2014: Дани кад се „вода спојила са сивилом неба“, а Обреновац постао „мочвара“
Цивилни сектор и локални медији
Америчка агенција за помоћ у иностранству финансијски је помагала и невладине организације у Србији.
Од 2018. до 2020, УСАИД је подржао више од 500 локалних иницијатива и група цивилног друштва у разним областима - заштите животне средине, загађења ваздуха, људских права, управљања отпадом, културе и уметности.
Агенција је подржала Центар за слободне изборе и демократију (ЦеСИД) и Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА).
Значајна помоћ је издвојена у развој медија, посебно локалних, у виду финансијске и техничке помоћи.
Додатних 18 милиона долара
Америка је у јулу 2024. најавила додатних 18 милиона долара у оквиру укупног пакета подршке УСАИД Србији, вредног 115 милиона долара, за убрзање европског пута, како се наводи.
Србија више од десет година води преговоре о приступању Европској унији.
Већина преговарачких поглавља није отворена, Београд није увео санкције Москви због инвазије на Украјину, а статус Косова је вишедеценијски камен спотицања на путу Србије ка чланству у ЕУ.
- Када шеф ЦИА долази у госте
- Јесу ли студентски протести у Србији 'обојена револуција' како тврде власти
- Шта Београд значи Кристоферу Хилу, а шта његов долазак значи за Балкан
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 02.07.2025)
