Лепоту кад диктатура иде крају Тео је видео осамдесетих, а нажалост сад није стигао у томе да ужива: Сузе и смех на опроштају од Теофила Панчића

Теофил је био свој, а био је помало и наш. Постигао је нешто што ретко коме у животу успева. Када га било где најављују, представљају, није било потребно наводити ни функцију, ни занимање, већ је било довољно рећи: Теофил. Овим речима Јована Глигоријевић из „Времена“ отворила је данас у испуњеној Великој сали Дворане културног центра, у којој су били бројни културни и јавни посленици, уредници медија, новинари, међу којима и Драган Великић, Марко Видојковић,