Међународни кривични суд позвао државе чланице да се супротставе Трамповим санкцијама

Суд је саопштио да осуђује Трампов јучерашњи потез, да "чврсто стоји" уз своје особље и да се "обавезује да ће наставити да обезбеђује правду и наду милионима невиних жртава злочина широм света".

"Позивамо 125 наших држава чланица, цивилно друштво и све државе света да буду уједињени за правду и основна људска права", наводи се у саопштењу суда, основаног Римским статутом који је ступио на снагу 2002. године.

Бела кућа је јуче издала наредбу којом се Међународном кривичном суду уводе санкције, наводећи да на тај начин одговара на "нелегитимне и неосноване потезе усмерене против САД и њиховог блиског савезника Израела". Тиме се алудира на прошлогодишњи налог за хапшење израелског премијера Бењамина Нетањахуа, кога Међународни кривични суд терети за ратне злочине у Појасу Газе.

У наредби Беле куће наводи се да ће САД наметнути "опипљиве и значајне последице" онима који су одговорни за "преступе" Међународног кривичног суда.

Међу казненим мерама могу да буду замрзавање имовине и забрана уласка у САД званичницима Међународног кривичног суда, запосленима у тој организацији и њиховим рођацима. Који појединци и организације ће се наћи на "црној листи" одредиће америчка министарства финансија и спољних послова.

Организације које се баве заштитом људских права критиковале су одлуку Трампове администрације да уведе санкције Међународном кривичном суду.

Директорка сектора за међународну правду у организацији Хјуман рајтс воч Лиз Евенсон изјавила је да би санкције САД против званичника Међународног кривичног суда "биле поклон одговорнима за масовне злочине широм света".

"Санкције би требало да буду за оне који крше људска права, а не за оне који раде на процесуирању оних који крше људска права. Трампова наредба је исто оно што је радила Русија, која је настојала да опструише рад суда издајући налоге за хапшење његових судија и тужилаца", казала је Евенсон.

Трамп се окомио на Међународни кривични суд и током првог председничког мандата (2017-2021), када је увео санкције бившој тужитељки Фату Бенсуди (Фатоу Бенсоуда) и једном од њених заменика због истраге коју је водила о злочинима у Авганистану. Бивши председник САД Џозеф Бајден укинуо је те санкције када је ступио на дужност 2021. године.