Слике вредније од милиона и страх од санкција: Случај најбогатијег човека Грузије

Прошлог пролећа, када је десетине хиљада Грузијаца изашло на улице због руског утицаја на политику земље, грузијски парламент је пожурио са изменама пореског закона.

Та промена омогућила је неопорезив пренос имовине са офшор рачуна у Грузију, што пре свега иде у корист Биџине Иванишвилија, најбогатијег човека у земљи и бившег премијера, оценили су тада из Транспаренсија, организације која се бави борбом против корупције.

Иванишвили је оснивач и почасни председник Грузијског сна, владајуће партије у Грузији.

„Сада је јасно, промене су направљене за њега&qуот;, каже Бесо Намчавадзе, економски аналитичар грузијског огранка Транспаренсија.

Богатство процењено на 4,9 милијарди долара, Иванишвили је зарадио у Русији током 1990-их, пре свега пословима у рачунарству, металима и банкарству.

Верује се да је већина тог богатства скривена у офшор компанијама.

Грузија је у мају 2024. упала у политичку кризу и свакодневне протесте, након што су посланици усвојили спорни „закон о транспарентности страног утицаја&qуот;, често називан „законом о страним агентима&qуот;.

Према том закону, медији и невладине организације које више од 20 одсто средстава добијају из иностранства морају да се региструју као „организације које делују у интересу стране силе&qуот; и подвргну строгим ревизијама или суоче са финансијским казнама.

Све то је виђено као намера грузијске владе да спречи утицај САД и Запада на земљу.

Протести су настављени када је влада, предвођена Грузијским сном, у октобру 2024. победила на спорним парламентарним изборима, а додатно су подстакнути у децембру, када су обустављени преговори о придруживању Европској унији.

Полиција је ухапсила и жестоко тукла на стотине демонстраната који су мирно протестовали.

• Криза у Грузији се продубљује после избора бившег фудбалера за председника
• Избори у Грузији: Опозиција фарбом на шефа изборне комисије
• Време истине за Грузију: Демонстранти захтевају западни пут, а не руску прошлост

Као одговор, америчка влада је крајем 2024. најавила санкције Иванишвилију, као и Велика Британија почетком 2025, изражавајући „дубока забринутост због прекидања процеса придруживања Грузије ЕУ и све веће употребе прекомерне силе против мирних демонстраната&qуот;.

Из Транспаренсија процењују да би британске санкције значајно оштетиле пословно царство Иванишвилија, чије су компаније регистроване на две британске прекоморске територије - Британским Девичанским Острвима и Кајманским Острвима.

„Сав његов бизнис у Грузији у сектору угоститељства и енергетском сектору, као њихове матичне компаније тих фирми, регистрован је на такозваним офшор територијама&qуот;, каже Намчавадзе.

Транспаренси верује да Иванишвили и чланови његове породице власништво над тим компанијама, које су претходно контролисали преко офшор фирми, преносе на новоосноване фирме у Грузији.

У јануару ове године, у Грузију су увезене слике и друга уметничка дела у вредности од скоро 500 милиона долара, према подацима које је објавило Министарство финансија.

Многи верују да су из Иванишвилијеве колекције.

„Сви који га познају знају да је то нешто што више цени од целокупне имовине и богатства које има&qуот;, каже Тина Кидашели, бивша министарка одбране Грузије и шефица невладине организације Грађанска идеја.

„Вратиће слике (у земљу) и не жели да плаћа порез на то.&qуот;

Шеф парламентарног одбора за финансије и буџет у Грузијском парламенту, Пата Квијинадзе, недавно је бранио неопорезиви трансфер имовине са офшор рачуна у Грузију.

„Ако је неко имао користи од овог закона, срећан сам због тога&qуот;, навео је на друштвеним мрежама.

„То је био и његов циљ, да доведе компаније из офшор зона и привуче више инвестиција&qуот;.

Као одговор на предложене британске санкције, владајућа партија Грузије у саопштењу је бранила Иванишвилија, рекавши да је претња санкцијама „без икаквог основа&qуот;.

Иванишвили је претходно тужио швајцарску банку Јулиус Баер због, између осталог, погрешног тумачења „такозваних америчких санкција&qуот;, називајући их „политичком уценом&qуот;.

Америчке санкције Иванишвилију подразумевају замрзавање његове имовине и ограничавају америчке појединце и компаније да послују са њим, али не утичу на његове компаније или чланове породице.

Верује се да милијардерово неповерење према Западу, као и честа употреба теорија завера, попут оптуживања политичких противника да су део „партије глобалног рата&qуот;, или „дубоке државе&qуот;, потичу из његових дугогодишњих финансијских проблема.

За швајцарске банке, а претходно је и против Креди Суис (Цредит Суиссе) имао правну битку дугу више од деценије, верује да су део велике завере против њега, каже Тина Кидашели.

„Иванишвили је Грузију држао као таоца због личних финансијских проблема&qуот;, истиче.

• Усвојен контроверзни „закон о страним агентима&qуот;, туча у грузијској скупштини
• За и против: Предлог „закона о страним агентима&qуот; поделио Грузију
• Зашто су Грузијци гласали за проруску странку упркос сновима о ЕУ

Иако његова тренутна званична функција гласи „почасни председник владајуће странке&qуот;, многи кажу да је и даље личност број један грузијске политике.

У том смислу, санкције против њега се виде као санкције против целе грузијске владе.

Ника Гилаури, премијер Грузије од 2009. до 2012. године, чија приватна компанија Реформатикс владе широм света саветује о економским реформама, каже да стална политичка нестабилност Грузије и међународна изолација негативно утичу на економију земље.

И та слика ће, како каже, убудуће „наставити да се погоршава&qуот;.

Грузијска влада са тим није сагласна.

Премијер Иракли Кобахидзе је прошлог месеца са компанијом из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) потписао уговор о инвестицији вредној шест милијарди долара.

Леван Давиташвили, министар економије, описао га је као „највећи уговор о страним инвестицијама&qуот; у последњих неколико деценија, за који се очекује допринети расту привреде од 1,5 одсто.

Премијер Кобахидзе додаје да је раст од 10 одсто за грузијску економију „апсолутно реалан&qуот;.

Међутим, недавно објављено истраживање Групе за консалтинг за политику и менаџмент (ПМЦГ), грузијске истраживачке фирме, каже да су пројекције за наредних шест месеци „изузетно негативне&qуот;.

Истичу наглашен утицај континуираних политичких превирања и наводе да су на обустављање преговора о чланству у Европској унији „негативно гледали сви испитани економисти&qуот;.

Бивши премијер Гилаури каже да анализа његове компаније показује да ће економски раст Грузије ове године бити нула.

„Имаћемо проблем са буџетом, разменом валута, инфлацијом, радним местима...

„Нови избори су једини пут напред за земљу, као и за Иванишвилија лично&qуот;, закључује.

Погледајте видео: Сузавцем против ватромета на улицама Тбилисија

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.22.2025)