НИН: Русима је НИС само део пакета у преговорима са САД

Недељник наводи да за званични Кремљ питање НИС-а није горуће, већ део ширег пакета отворених питања које Русија има и које намерава да реши са новом америчком администрацијом.

Према дипломатским изворима, дијалог је отпочео и може се сматрати првим разговорима Руса и Американаца у последњих пет година.

Ипак, рокови који се тичу снабдевања нафтним дериватима Србије и њених грађана немерљиво су краћи од било каквог финалног договора две државе. И ту је разлика у ставовима Београда и Москве, ма колико Руси причали о заједничком интересу, пише НИН.

Истакнуто је да док се ишчекује одговор на захтев НИС-а да се одложи пуна примена санкција, која треба да отпочне 25. фебруара, Руси се надају да ће нова администрација председника САД Доналда Трампа бити критична према свакој заоставштини демократа и зато приступити мерама по моделу "ове санкције је увела претходна администрација".

Према дипломатским изворима, Руси управо и играју на опцију одлагања и то је за њих најпожељнија варијанта. У покушају да се то издејствује, Москва се нада да би таква позиција могла да остане неко време док се не донесе коначно решење, односно, не постигне шири договор Москве и Вашингтона.

"Међутим, дугорочно посматрано, сумње ни у Москви нема да ће стратешки циљ и Трампове администрације бити да се смањи руски утицај на енергетски сектор у Европи, па тако и у Србији", рекао је страни дипломата за НИН.

Овом руском плану одлагања пуне примене санкција, и не само сада, у овом наврату, на три месеца, стоји на путу амерички Конгрес, који би могао да потегне такво питање, а гарант није ни проста већина коју имају републиканци у овом телу.

Не би било први пут да у највишем законодавном телу САД поједини конгресмени гласају супротно својој страначкој већини. Према сазнањима НИН-а, Руси су у САД ангажовали и адвокатску канцеларију која ће се бавити проблемом санкција које је увела администрација Џоа Бајдена.

Према незваничним наводима, Кремљ је позитивно одговорио на захтев Београда да разговарају два председника, Србије и Русије, Александар Вучић и Владимир Путин. До тог разговора требало је да дође средином фебруара и нема поузданих информација да се и догодио.

Са друге стране, према сазнањима НИН-а, у Београду је изнова боравио први човек Гаспромњефта Александар Дјуков, чији боравак није јавно објављен. То није прва тајна посета председника санкционисане руске компаније државном врху Србије.

Крајем јануара са Дјуковим у делегацији је био и заменик министра финансија Руске федерације, а детаљи тог разговора остали су потпуна непознаница. Међутим, након прве посете ипак је дошло до промена.

Унутар НИС-а, међу руским особљем, кренула је да кружи тврдња да је порука Кремља преко Дјукова била кратка и гласи: "Нисмо расположени да продајемо наш део НИС-а".

Извесно је да Руси не желе да продају НИС, иако његова зарада није велика када се гледа у односу на укупне приходе Гаспрома и Гаспромњефта и износи око један одсто. Највећа вредност НИС-а за Русе свакако није у приходима, већ у присуству у Европи и политичком утицају који остварују у Србији и региону.

Да ли је између две посете дошло до неке промене у ставовима око судбине компаније или је и даље главна опција одлагање примене санкција, да ли су можда Руси дошли са новим информацијама из Вашингтона, није било могуће прецизно сазнати.

Осим руске наде у одлагање пуне примене санкција, а којој се придружила и српска власт, али и Хрватска због нафтовода Јанаф, које би у случају да се не одложе могле дословце да га затворе, нема много варијанти за решавање судбине НИС-а.

Јанаф и НИС имају уговор до 2026. године и компанија у Хрватској жели наставак сарадње. И Јанаф је упутио молбу за одлагање пуне примене санкција главном партнеру.

За сада се транспорт одвија по плану, али над пословањем "виси" да је могуће само до 25. фебруара. А тада је и Србија у проблему јер, према незваничним наводима, без неких других извора, залиха сирове нафте и главних нафтних деривата има за нешто више од месец дана.

Пре неколико дана, мађарски МОЛ је најавио дуплирање испоруке деривата Србији.