Креативну душу Љубљане чине многи ствараоци, а међу њима и две београђанке: Ево како Јелена и Марина утичу на уметност Словеније
Блиц 25.02.2025
Седим на врху Неботичника, Љубљанске иконе, који је дело архитекте Владимира Шубица, и гледам у град испод себе. Ова кафана са најлепшим погледом некада је била магнет за боеме и уметнике, међу којима је и песник Грегор Стрниша, који је написао поетски текст за Орион, једну од најлепших словеначких песама: „За хиљаду година, када нас више не буде... биће опет као вечерас.“
Стих који се чувао генерацијама и носи са собом својеврсну меланхолију о пролазности времена, али и сведочанство о стваралачкој снази која пролази кроз време. Када размишљам о креативности, мислим на тајанствену везу између уметника и музе, на којој се заснива историја уметности. Није случајно што на главном тргу нашег града не стоји војсковођа, већ статуа песника Франса Прешерна, који гледа у прозор куће своје музе, Примикове Јулије. Увек су ме интригирали они
