Rešena misterija: Kako je pepeo vulkana Vezuv pretvorio ljudski mozak u staklo

Gotovo 2.000 godina pošto je mladić stradao tokom erupcije vulkana Vezuv, naučnici su otkrili da je njegov mozak sačuvan tako što ga je vrelina pretvorila u staklo.

Istraživači su 2020. godine pronašli staklo i pretpostavili da je reč o fosilu mozga, ali nisu znali kako je do toga došlo.

Komadići crnog stakla, veličine zrna graška, pronađeni su unutar lobanje čoveka starosti oko 20 godina, koja je nastradao tokom erupcije vulkana 79. godine, u blizini današnjeg Napulja.

Naučnici sada veruju da je oblak pepela, čija je temperatura bila čak 510 stepeni Celzijusa, obavio mozak, a zatim se vrlo brzo ohladio, pretvarajući organ u staklo.

• 'Neverovatno arheološko otkriće' svedoči o luksuzu Pompeje
• U Pompeji pronađeni ostaci konja sa uzdama
• Otkrivene tajne drevnog „misterioznog para“

To je jedini poznati slučaj u kojem se ljudsko tkivo, ili bilo koji organski materijal, prirodno pretvorio u staklo.

„Specifični uslovi zbog kojih je došlo do pretvaranja mozga u staklo su veoma retki, pa je malo verovatno da postoje slični ostaci, iako nije nemoguće," rekao je Gvido Đordano, profesor na Univerzitetu u Rimu za BBC.

„Ovo je jedinstveno otkriće," dodao je.

Mozak je pripadao čoveku kog je lava prekrila dok je ležao u krevetu unutar zgrade koja se nalazila u glavnoj ulici rimske varoši Herkulanum.

Fragmenti stakla koje su naučnici pronašli variraju u veličini - od centimetar ili dva do svega nekoliko milimetara.

Erupcija Vezuva progutala je grad Herkulanum i obližnju Pompeju, gde je živelo do 20.000 ljudi.

Do sada su pronađeni ostaci oko 1.500 njih.

Naučnici sada veruju da je vrelinu prvo proizveo vulkan Vezuv, uzrokujući većinu smrtnih slučajeva.

Zatim je usledila brzo pokretna struja vrelih gasova i vulkanskog materijala, poznata kao piroklastični tok, koja je zatrpala područje.

Stručnjaci kažu da je vrelina pretvorila čovekov mozak u staklo, jer piroklastični tok verovatno nije dostigao dovoljno visoke temperature niti se dovoljno brzo ohladio da bi izazvao isti proces.

Proces formiranja stakla zahteva vrlo specifične temperaturne uslove i retko se događa prirodno.

Da bi se neka supstanca pretvorila u staklo, mora da postoji ogroman temperaturni kontrast između nje i okoline.

Tečnost je morala dovoljno brzo da se ohladi kako se ne bi kristalizovala kada pređe u čvrsto stanje, a takođe je morala da bude znatno toplija od okoline.

Tim naučnika koristio je rendgensko snimanje i elektronsku mikroskopiju kako bi zaključio da je mozak morao da bude zagrejan na najmanje 510 stepeni Celzijusa pre nego što se brzo ohladio.

Veruje se da nijedan drugi deo tela ovog čoveka nije bio pretvoren u staklo.

Samo materijal koji sadrži određenu količinu tečnosti može da pređe u staklo, što znači da se to nije moglo dogoditi kostima.

Ostala meka tkiva, poput organa, verovatno su uništena toplotom pre nego što su dovoljno brzo mogla da se ohlade i pretvore u staklo.

Naučnici smatraju da je lobanja zaštitila mozak, omogućivši mu da prođe kroz ovaj retki proces.

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Scientific Reports, publikaciji u kojoj istraživači predstavljaju njihov rad drugim stručnjacima.

• Iznenađenje za arheologe: trudna antička kornjača pronađena u Pompeji
• Pronađena tela bogataša i roba stradalih u drevnoj Pompeji
• Drevni kiosk „brze hrane" iz Pompeje biće otvoren za posetioce

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.28.2025)