Суочен са америчким заокретом, Макрон покрец́е дебату о европском фактору одврац́ања

Суочен са спектакуларним зближавањем САД Доналда Трампа (Трумп) и Русије Владимира Путина, председник Француске Емануел Макрон (Еммануел Мацрон) је поново покренуо дебату о веома осетљивој идеји "европског нуклеарног кишобрана" који дели политичку класу и који екстремна десница вец́ оспорава.

Председник Француске која је с Великом Британијом једна од две нуклеарне силе у Европи, изразио је спремност да покрене дискусију о европском нуклеарном одврац́ању после свађе председника САД и Украјине, Доналда Трампа (Трумп) и Володимира Зеленског у петак у Вашингтону.

Та расправа је изазвала страхове од укидања америчке помоћи Украјини и историјског раскида савеза САД са европским земљама.

Макрон је одговорио будуц́ем немачком канцелару Фридриху Мерцу (Фриедрицх Мерз), који сматра да је неопходно да се Европа припреми за "најгори сценарио" - НАТО без америчке гаранције безбедности, укључујуц́и нуклеарну.

Међутим, лидерка француске екстремне деснице Марин Ле Пен (Марине) оценила је да Вашингтон ипак остаје савезник Француске у НАТО-у, војном савезу европских земаља, САД и Канаде.

"Да ли излазимо из НАТО-а? Не, наравно да не", рекла је Марин Ле Пен и додала да нису "разумни они који то мисле".

Француско нуклеарно средство одврац́ања мора да остане "француско" и "не смемо да га делимо", рекла је она данас на маргинама Сајма пољопривреде, умањујуц́и значај веома напете расправе америчког председника и његовог украјинског колеге у Овалном кабинету.

"То је сасвим нормално јер је пут до мира тежак", додала је лидерка екстремне деснице.

Француски министар оружаних снага Себастијен Лекорни (Себастиен Лецорну) рекао је да ц́е нуклеарно одврац́ање "остати француско од пројектовања и производње наоружања, до њихове примене одлуком председника Републике", али је додао да витални интереси Француске обухватају и европску димензију.

Не коментаришуц́и директно одврац́ање, лидер радикалне левице Жан-Лик Меланшон (Јеан-Луц Меленцхон) је у свом блогу оценио да је неопходно "супротставити се европској одбрани".

Меланшон сматра да су Европљани свађом Трамп-Зеленски добили оно што су заслужили.

"Прекоатлантска сервилност (Европљана) плац́ена је презиром који их оставља замрзнутим од страха", оценио је Меланшон.

Није изненађујуц́е да идеју заједничког одврац́ања подржава политичка класа у Француској која је највише оријентисана ка Европској унији, међу којима су центристи.

Међутим, сценарио европског нуклеарног одврац́ања суочава се са бројним препрекама, укључујуц́и аутономију у доношењу одлука на коју Француска претендује у тој области.

Од свог настанка 1960-их, француско нуклеарно одврац́ање које је желео генерал Шарл де Гол (Цхарлес де Гаулле, 1890-1970) било је потпуно независно и засновано на процени једног човека, председника Републике, о претњи виталним интересима земље.

Макрон је у фебруару 2020. године истакао "аутентичну европску димензију" виталних француских интереса, али је то изазвало расправе.

Идеја о европском нуклеарном одврац́ању такође поставља питање кредибилитета француско-британског кишобрана.

Према институту СИПРИ, Француска има 290 нуклеарних бојевих глава, Велика Британија 225, а САД 3.708.

(Бета, 01.03.2025)