Просветни радници на протесту у Чачку најавили пријаве због смањења зарада

У дану када је најављено да ће просветним радницима у штрајку на рачун лећи умањене фебруарске плате, поједини наставници су стигли из свих делова Србије на велики протестни скуп у Чачак.

Протесни марш Кораком до слободе кренуо је из Ниша и Београда, а учесницима су се на путу током претходних дана придруживале и колеге из других градова.

„Одлучили смо се на овај потез како бисмо пружили подршку колегама који трпе притиске већ недељама, да им покажемо да смо и ми ту уз њих, да нису сами&qуот;, написала је Удружена просвета Србије, неформална организација која окупља више просветних група у штрајку.

Друго полугодиште није почело нормално у појединим школама зато што наставници или не држе наставу или раде скраћено 30 минута.

Поједине средње школе су блокирали су ученици. И једни и други махом траже испуњење захтева студената, који протестују од новембра прошле године тражећи одговорност за страдање 15 људи у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.

Овим захтевима придружују и друге попут побољшања друштвеног и материјалног положаја просветних радника.

Представници власти, међутим, најављују смањене плате за наставнике у штрајку.

Просветним радницима који нису држали наставу неће бити исплаћен део фебруарске плате, рекао је одлазећи премијер Милош Вучевић у изјави за ТВ Прва.

Исто је казала и министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, рекавши у разговору за РТС да се „ефективни рад&qуот; плаћа.

Независни синдикат просветних радника Србије (НСПРС) најавио је да ће поднети кривичне пријаве због најављеног смањења зарада запослених у просвети који су у штрајку.

Најављено смањење плата осудио је и Проширени ректорски колегијум Београдског универзитета.

„Дописи Министарства просвете, којима се од школа захтева да не обрачунају плате наставницима у обустави, нису утемељени на закону&qуот;, наводи се у саопштењу.

Током претходних дана било је више позива на друштвеним мрежама за прикупљање новца за наставнике који остану без плата, чему се придружио и Проширени ректорски колегијум БУ.

Просветни радници су били на улицама од почетка школске године тражећи веће зараде.

Пошто је потписан споразум са државом, којим је, како званичници тврде, овај захтев испуњен, репрезентативни синдикати су обуставили штрајк.

Постигнутим договором, међутим, нису били сви задовољни па је штрајк настављен.

Колико школа не ради нормално немогуће је утврдити, пошто Министарство просвете и незадовољни наставници износе различите податке.

• Могу ли бити смањене плате наставницима у Србији који не раде
• 'Уз вас смо': Како су се ујединили наставници, ученици и родитељи у Србији
• Шта се дешава у Ваздухопловној академији у Србији у 100, 300 и 500 речи

Скуп наставника у Чачку

Нишки просветни радници су се ка Чачку, удаљеном око 140 километара, запутили у недељу 2. марта, док су њихове београдске колеге у протесту шетњу кренуле дан касније.

Од почетка другог полугодишта Чачак је био једна од градова у којима је штрајк наставника био најизраженији.

„Око 70 одсто наставника у Чачку у обустави рада од почетка другог полугодишта&qуот;, каже Александар Винић, председник Синдиката образовања Чачак (СОЧ), за ББЦ на српском.

Од јануара „ниједна школа у том граду не ради пуним капацитетом&qуот;, додаје.

Организатори скупа најављују да ће окупити ширу групу демонстраната - придружују се поједине предшколске установе, студенти, али и родитељи.

Ако све буде како треба, неће имати други избор него да нам врате плату, рекао је Петар Радојичић, наставник у Гимназији у Горњем Милановцу, за телевизију Н1.

Ако и не добијемо плату, мислим да то неће да поколеба колеге који протестују да одустану, додао је.

Како је најављено, на протесту у Чачку ће говорити представници свих нивоа образовања у Србији - вртића, основних и средњих школа, виших школа и универзитета.

Колику ће плату добити просветни радници?

Укратко, онолико колико су радили.

„Они који су радили примиће пуну плату, тако наставник са 20 година радног стажа прима око 111.000 динара, онај ко је штрајковао у законским оквирима и држао часове од 30 минута примиће око 88.000 динара, док они који уопште нису радили примиће око 16.000 динара&qуот;, казала је министарка просвете Славица Ђукић Дејановић.

Министарство просвете претходно је тражило од директора школа да умање плате „према евиденцији о оствареним ефективним часовима рада&qуот;.

Поједини директори су ово одбили и запосленима у њиховим школама требало би да на рачун легне пун износ зараде, казали су представници синдиката.

Независни синдикат и Проширени ректорски колегијум БУ нагласили су да умањење плата, без претходно спроведеног правног поступка, није законито.

„Нису покретани дисциплински поступци, то је тачно, јер нисмо желели да било ко остане без посла, али смо се зато одлучили за овај модел да исплате&qуот;, рекла је Ђукић Дејановић.

Она је казала да је Министарство просвете отворено за разговор са незадовољним наставницима.

Надамо се да ћемо што пре почети са надокнадом изгубљене наставе, што ће бити плаћено наставницима, додала је.

Универзитетски професори међутим упозоравају да овакав вид притиска на наставнике „повећава тензије&qуот; и „продубљује поделе&qуот;.

Ранији протести

Просветни радници недељама уназад организују протестне шетње и скупове.

„Нисмо задовољни споразумом који су синдикати постигли са Министарством просвете, дискриминаторан је јер предвиђа боље услове за чланове синдиката, а не за све остале.&qуот;

Тим речима је Љиљана Стевановић, наставница биологије у Основној школи „Краљ Александар И&qуот; на Новом Београду, објаснила зашто су се просветни радници окупили у уторак, 4. марта, испред Школске управе Београд.

Претходно, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић је са представницима репрезентативних синдиката потписала Посебан колективни уговор за запослене у просвети, којим се регулише усклађивање плата.

Овим документом, просветни радници, чланови репрезентативних синдиката, имају право да добију веће јубиларне награде и отпремнине, упозорили су поједини просветни радници.

Скуп у Београду у уторак је организовао ПУЛС, неформално удружење београдских основних и средњих школа у штрајку, које је до сада одржало неколико протеста у Београду.

Стевановић није забринута због најављеног смањења плата.

„Кад се ствари врате у нормалу, ми ћемо све те часове одрадити, па ће нам и накнаде бити исплаћене.&qуот;

„Тражимо смањење администрације, јер нас затрпавају бесмисленим папирима, зато смо их окачили испред, да виде како је кад се само испуњава форма&qуот;, рекла је Ивана Цмиљановић Косовац из Основне школе „Иво Андрић&qуот; из Београда.

Почетком фебруара, тада новоформирана београдска мрежа ПУЛС предала је шири списак захтева Министарству просвете, током протеста који је одржан 6. фебруара.

Тада су затражили већу безбедност ученика и наставника, да престану притисци на наставнике који су у обустави рада, да се олакша посао наставницима како би више радили са децом, као и да се смањи административни део посла.

Затражили су и измене Закона о штрајку наставника, као и да директоре школа више не поставља Министарство, већ наставна већа.

Из Министарства просвете су их позвали на разговор, али су им окупљени поручили да најпре проуче захтеве, па да тек онда седну за сто.

Састанак просветних радника и представника министарства до данас није одржан.

Просветни радници су учествовали и у протесту у уторак испред Скупштине Србије, која је почела пролећно заседање уз инциденте, о чему више можете да прочитате ОВДЕ.

Зашто просветни радници протестују?

Када је септембра 2024. почела нова школска година, репрезентативни просветни синдикати ушли су у штрајк, захтевајући веће плате.

Тражили су да се од јануара 2025. почетна плата наставника изједначи са просечном платом у Републици Србији.

Влада је одговорила изменом прописа о обрачуну зараде, по којима ће, како тврди, захтев бити испуњен у октобру 2025. године.

Међутим постигнутим споразумом нису били задовољни сви просветни радници.

Они од почетка другог полугодишта не одржавају нормално наставу тражећи и другачији договор са државом.

Када се 1. новембра у Новом Саду обрушила надстрешница за железничкој станици, усмртивши 15 људи, у Србији се покренуо нови талас протеста, које предводе студенти.

Просветни радници, који су и пре тога организовали протесте скупове, подржали су студентске захтеве.

Протесту су се придружили се и ученици појединих средњих школа у Србији, који блокирају образовне установе. То је још један од разлога што у неким школама нема наставе.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.06.2025)