Шта су Трампове царине и како их је увео

САД су увеле царине од 25 одсто на робу из Канаде и Мексика, и удвостручиле стопу на кинески увоз на 20 одсто.

Канада и Кина су одговориле властитим царинама – илити таксама на увоз – за разну америчку робу.

Амерички председник Доналд Трамп каже да је узео Канаду и Мексико на нишан зато што су допуштали улазак великог броја илегалних имиграната у САД.

И, рекао је, они и Кина су омогућили да велике количине илегално направљеног фентанила уђе у САД.

Економисти су упозорили да би ове царине могле да оштете пословања и потрошаче у САД и остатку света.

• Трампове царине могући пут ка економској нестабилности и негативној реакцији бирача
• Трамп увео царине Канади, Мексику и Кини, Пекинг и Отава уводе контрамере
• Трамп размишља као Путин: Да ли присуствујемо крају либералног поретка

Шта су царине?

Царине су таксе на увезену робу.

Царина је проценат од цене артикла и наплаћује се фирми која га увози, уместо извознику.

Дакле, ако фирма увози аутомобиле по цени од 50.000 долара по комаду, а на снази је царина од 25 одсто, мораће да плати 12.500 долара за сваки увезени аутомобил.

Ако амерички увозници желе да избегну трошкове царине подизањем малопродајне цене, амерички потрошачи ће бити ти који ће поднети економски терет.

Зашто Трамп воли царине?

Доналд Трамп је често говорио да царине штите и отварају домаћа америчка радна места и он их доживљава као начин подизања америчке привреде и подизања пореских прихода.

„Према мом плану, амерички радници неће више морати да се брину да ће губити послове због страних земаља&qуот;, рекао је он.

„Уместо тога, стране земље ће се бринути да ће губити послове због Америке.&qуот;

Трамп је такође рекао да је царина на челик важна за америчку националну безбедност зато што охрабрује домаће произвођаче челика да повећају властите производне капацитете.

Он жели да Америка може да произведе довољно оружја у време рата а да не мора да се ослања на увоз.

Царине је назвао „каменом темељцем наше индустријске одбрамбене базе.&qуот;

Трамп такође преферира царине као начин сузбијања продаје увезене робе и промовисања домаће продаје.

То је био његов мотив у прошлости за увођење царина земљама ЕУ, на пример.

„Не узимају нам наше аутомобиле, не узимају нам наше пољопривредне производе, не узму нам скоро ништа, а ми њима узмемо све&qуот;, рекао је Трамп.

„Милионе аутомобила, огромне количине хране и пољопривредних производа.&qуот;

Он је сугерисао да би друге царине могле да се усредсреде на фармацеутске производе и компјутерске чипове, рекавши: „Време је за наше велике индустрије да се врате у Америку... то је прва од многих ствари.&qуот;

Које је царине Трамп увео у првом председничком мандату?

Године 2018, Трамп је увео царине од и до 50 одсто на увезене веш-машине и соларне панеле.

Америчка влада је рекла да се амерички произвођачи у оба сектора суочавају са нефер конкуренцијом из иностранства.

Исте године, увео је царине од 25 одсто и на увезени челик и 10 одсто на увезени алуминијум, између осталих Мексику и Канади, који су били партнери са САД у Северноамеричком споразуму о слободној трговини, или Нафти.

Касније је укинуо царине кад су земље потписале Споразуме измеђи Сједињених Држава, Мексика и Канаде (УСМЦА), који је заменио Нафту 2020. године – трговински споразум много повољнији по САД.

Царине за ЕУ посебно су нашкодиле Немачкој и Холандији, зато што оне извозе много челика у САД.

ЕУ као група је одговорила властитим царинама на амерички извоз робе као што су џинс, бурбон и мотоцикли.

Трамп је такође увео царине на кинеску робу у вредности већој од 360 милијарди долара, варирајући од меса до музичких инструмената.

Кина је одговорила увођењем царина на америчке производе у вредности већој од 110 милијарди долара.

Под председником Џозефом Бајденом, царине Кини биле су углавном задржане, а нове су уведене на производе као што су електрична возила.

Какав су утицај Трампове царине из првог мандата имале на друге земље?

Трампове царине смањиле су количину америчког увоза из неких земаља, али су зато повећале количину која се увози из неких других.

Пре 2018. године, кинеска роба је чинила 22 одсто од укупног америчког увоза.

Године 2024, чинила је само 13,5 одсто, према америчком Заводу за статистику.

Мексико је престигао Кину, поставши извозник број један у САД до 2023. године.

Он сад у Америку извози робу у вредности од 476 милијарди долара, за разлику од робе у вредности од 427 милијарди долара извезене из Кине.

То је делом зато што су многе компаније – нарочито произвођачи аутомобила – преселили производњу у Мексико како би искористили његов споразум о слободној трговини са САД и тамошњи ниске трошкове производње.

Земље у источној Азији доживеле су пораст извоза у САД, захваљујући високим Трамповим царинама за Кину.

То је било делимично зато што је њихова роба постала јефтинија од кинеске робе за америчке потрошаче, а делом зато што су се многе кинеске фирме преселиле у ове земље како би избегле америчке царине.

Према подацима америчког Трговинског представника, земље које припадају трговинском блоку АСЕАН – као што су Индонезија, Филипини, Тајланд и Вијетнам – извезли су 158 милијарди долара робе у САД 2016. године, али скоро 336 милијарди долара робе у САД 2022. године.

„Земља која је била најтеже погођена царинама из 2018. године била је Кина&qуот;, рекао је доктор Николо Тамбери, економиста са Универзитета у Сасексу, у Великој Британији.

„Мислим да је Вијетнам вероватно био један од највећих добитника ових рунди царина&qуот;, рекао је он.

За САД, царине су појачале производњу челика и алуминијума, према Питерсоновом институту за међународну економију, али су и подигле цене метала.

Он каже да је ово за резултат имало губитак хиљаде послова у другим производним индустријама.

Питерсонов институт је рекао да су Трампове царинске мере дигле цене свуда, оставивши америчке потрошаче у горем положају.

Које царине је увела Америка а које ће тек увести?

Четвртог марта, Америка је увела царине од 25 одсто на робу из Канаде и Мексика.

Увоз енергетике из Канаде, као што је нафта, добила је царину од 10 одсто.

Све ове царине требало је да ступе на снагу још 4. фебруара, али су биле одложене месец дана да би Канада и Мексико добили времена да боље обезбеде границе.

Америка је увела царине од 10 одсто на увозе из Кине, поред царина од 10 одсто већ уведених почетком фебруара.

Трамп је рекао да ће увести тарифе као одговор на, како тврди, неприхватљиви прилив састојака за прављење илегалне дроге фентанил и илегалних имиграната у САД.

Канада је одговорила прогласивши царине од 25 одсто на америчку робу у вредности од 150 милијарди долара.

Мексико је саопштио да ће најавити властите противмере касније.

Кина је увела царине од 10-15 одсто на увоз прехрамбених производа из САД као што су пшеница, кукуруз, говедина и соја.

Претходно је увела царине на увоз америчког угља, нафте, гаса, пољопривредне механизације и аутомобила са великим моторима, и забранила је извоз у САД многих ретких земљаних елемента потребних за прављене електронске и војне опреме.

Дванаестог марта САД ће започети са увођењем царине од 25 одсто на увоз челика и алуминијума из читавог света.

То ће погодити велике земље произвођаче челика као што су Бразил, Канада, Кина, Немачка, Мексико, Холандија, Јужна Кореја и Вијетнам, и велике произвођаче алуминијума као што су УАЕ и Бахреин.

Трамп је негирао сугестије да ће царине подићи цену челика у САД.

„На крају ће бити јефтинији&qуот;, рекао је он.

Он је најавио да ће САД 2. априла увести царине на увоз пољопривредних производа и аутомобила из иностранства на „око 25 одсто&qуот;.

Како би најновије царине могле нашкодити Канади и Мексику?

Према професору Стивену Миларду из британске експертске групе Национални институт за економска и социјална истраживања, Канада и Мексико ће претрпети тешку штету од бланко царина.

Обе земље изузетно зависе од САД.

Мексико шаље 83 одсто све своје робе у САД, а Канада шаље 76 одсто свог извоза.

„Канада шаље велике количине нафте и механизације у САД&qуот;, каже Милард, „а царине од 25 одсто ће смањити његов БДП за 7,5 одсто у року од пет година.&qуот;

„Царине би могле да смање БДП Мексика за 12,5 одсто у петогодишњем периоду. То би био тежак ударац.&qуот;

Лила Абед из Мексичког института америчке експертске групе Вилсонов центар каже да ће америчке царине бити „катастрофалне&qуот; по мексичке раднике.

„Отприлике пет милиона америчких радних места зависи од трговине САД и Мексика... а скорашња студија сугерише да око 14,6 милиона послова у Мексику зависи од трговине са њиховим северноамеричким партнерима&qуот;, рекла је она.

Индекси берзе у САД и остатку света пале су на вест о увођењу нових царина, одржавајући страхове инвеститора да ће оне нашкодити светској трговини и светској економији.

Ендрју Вилсон, из Међународне трговинске коморе, рекао је: „Оно што видимо је највећи ефективни раст америчких царина још од четрдесетих – уз тешке економске ризике везане за то.&qуот;

Ела Хоџа из британске финансијске фирме Њутнов инвестициони менаџмент упозорила је на „раст цена, кад компаније буду покушале да пребаце нешто од тих трошкове на потрошача.&qуот;

• Шта обустављање америчке војне помоћи значи за Украјину
• Трамп кренуо јако: Већ потписао десетине извршних наредби - шта је то
• Шта је Трампова 'златна карта' и како функционишу слични програми у свету

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.04.2025)