Naša čeda

I u našem gradu čudno čudo, kažu. Naša čeda, naša zlata, naš ponos i dika, najbolji od najboljih, crème de la crème. Naša pamet, petičari i odlikaši, perjanice znanja, naši „zna se ko se prima u Petu (ili Treću)”. Odjednom, odnekud – čudom se načudismo – pred celim svetom urlaju i buču, pište i trube, skaču i samopovređuju se, žvrljaju i lepe. Napadaju, omalovažavaju, ponižavaju, gotovo linčuju novu direktorku i „neposlušne” nastavnike. Blokiraju, zaključavaju i