Председник Црне Горе: Легитимна је идеја да српски језик постане службени

Милатовић је за "Вијести" казао да је легитимна свака иницијатива заснована на Уставу и законима Црне Горе,  те и она за проглашење српског језика за службени, посебно имајући у виду резултат пописа становништва по којем је српски језик матерњи за 43 одсто становништва, а црногорски за нешто више од 34 процента.

По Члану 13. Устава, службени језик у Црној Гори је црногорски, а у службеној употреби су и српски, босански, албански и хрватски језик.

За промену Устава неопходне су подршка дви трећине свих посланика Скупштине и подршка најмање три петине свих бирача на референдуму.

Мандић је у недељу, у интервјуу за београдски дневни лист "Политика", рекао да је "иницијатива за проглашење српског језика службеним... процес који траје" и да се предстоји почетак "широког дијалога у свим сферама друштва".

Милатовић и Мандић су рекли да је главни спољнополитички циљ Црне Горе пријем у ЕУ до 2028, те треба бити опрезан према свакој теми која може довести до успоравања тог процеса.

Посланик Покрета Европа сад (ПЕС) Василије Чарапић је рекао да потезање питања двојног држављанства и српског језика пред изборе у Никшићу "показатељ недостатка свести за реалне потребе грађана и обиље незнања како да се ради посао у општем интересу".

Опозиција је раније тражила да се стави мораторијум на идентитеска питања као што су српски језик и двојно држављанство.

Посланик и члан Предсједништва ДПС-а Никола Ракочевић је рекао да водити дијалог "о рушењу грађанске Црне Горе", значи  "рушити државу".

"Црна Гора мора остати грађанска, антифашистичка и секуларна држава. Не желимо дијалог о преиспитивању и угрожавању вредности на којима почива савремена Црна Гора и без којих не би опстала као самостална држава. Намјера власти је управо то - обесмислити Црну Гору. О томе нема разговора и с тим питањима нема компромиса", рекао је Ракочевић за "Вијести".