О сопственом рођењу не одлучујемо, али одлучујемо о томе шта остаје иза сваког од нас
Данас 11.03.2025 | Борис Беговић
„Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.“ Петар ИИ Петровић Његош О сопственом рођењу, наравно, не одлучујемо, најчешће ни о сопственој смрти, али одлучујемо, неприкосновено, о томе шта остаје иза сваког од нас, шта то после нас „живи довијека“ – част или брука.
Шта би читалац помислио о ономе ко изрекне следеће речи? „Морамо учинити све да љубав, вера и нада преживе у свету и времену у коме ће живети наши унуци, а то сада зависи само од ове генерације.“ Начелно посматрано, уколико онај који је те речи изрекао то заиста и мисли, још боље ако се својим чињењем или уздржавањем од чињења придржава свог исказа, у питању је частан човек. А онда долазимо до кључног питања – питања контекста. У каквим је околностима то
