Nevidljive rane emotivnog zanemarivanja
Velike priče 13.03.2025 | Piše Mia Popić
To je ono kada si kao dete naučio da se ne oslanjaš ni na koga, da ne pokazuješ slabost, da ne tražiš utehu jer je nikada nisi ni dobio
Ponekada je fantazirao o tome kako bi bilo da su oni zapravo mnogo luđi nego što jesu, da su nekakvi nasilnici, zlostavljači, pijanice. Kakav bi onda on bio? Možda bi ranije presekao tu mentalnu pupčanu vrpcu koja ih je i dalje spajala? Ili bi završio kao nekakav kriminalac ili sa venama uništenim od igle? Ali njegovi roditelji nisu bili problematični. Nisu bili loši roditelji, zar ne? Bili su baš ono što se smatra normalnim. Normalni koliko su to znali i umeli. A
