Ђуровић:Поднета иницијатива за додељивање азила избеглим лицима из Украјине која бораве у Србији

Навели су да се навршило три године од почетка рата у Украјини и додељивања привремене заштите Украјинцима који су избегли у Србију и остали у њој, те да је одлука владе о томе донета 18. марта 2022.

Како законски не постоји начин да се иста привремена заштита продужи дуже од две године, поставља се питање начина како це се привремена заштита може доделити у 2025. онима који су избегли из Украјине и живе у Србији, додаје се у иницијтиви.

Иако Закон о азилу и привременој заштити не предвидја могућност да се привремена заштита продужи дуже од две године, од дана доношења одлуке владе, предвидјено је, како је наведено, да се продужава.

Одлуком о изменама и допунама Одлуке владе о пружању привремене заштите у Србији расељеним  из Украјине од 15.марта 2024, предвиђено је да се привремена заштита продужава док год постоји "потреба/разлози" због којих је донета, "што је у директној супротности са Законом о азилу и привременој заштити", пише у иницијативи.

"Пошто се Одлуком владе не може дерогирати/мењати закон као виши правни акт, а како измене закона нису уследиле, те имајући у виду да природа законског појма привремене заштите наглашава њен привремен, а не трајни карактер, предлажемо да се избеглима из Украјине који бораве у Србији додели азил у обиму субсидијарне заштите због тога што беже од рата и насиља ширих размера у Украјини који траје више од три године", наводи се.

Објашњава се  да је то предложено и "како би могли да трајно регулишу свој положај" у Србији.

Посебно стоји и чињеница да проблем сталне неизвесности и продужавања боравка и заштите на годишњем нивоу ствара препреке избеглима из Украјине да се у потпуности укључе у локално српско друштво и средине у којима живе, наводи се.

Указано је да "не знају хоће ли морати да напусте земљу и када", да имају проблема да продуже здравствену заштиту, образовање деци, проблеме да прекидају и поново успостављају радни однос, те да "живе у сталном страху и под снажним су психолошким притиском од неизвености".

Привремена заштита се по закону додељује када државне институције немају капацитета да одговоре на изненадан и масован прилив избеглих, а да би се добило на времену да се реорганизују и консолидују да могу да предузму редовне процедуре за одлучивање о азилу тј. да спроведу редовни азилни поступак, подсећа се.

Како је прошло више од три године од почетка рата у Украјини и прве владине одлуке о додели привремене заштите, Канцеларија за азил је у могућности да свим избеглим из Украјине, а који бораве и живе у Србији, уместо привремене заштите омогући подношење захтева за азил и додели азил у обиму субсидијарне заштите без изузетка и у кратком року, додаје се.

У центру сматрају да је прошло довољно времена да се капацитети Канцеларије за азил унапреде и да  она реорганизује оперативне капацитете и начин рада, те да одговори на потребу да се избеглима из Украјине омогући трајнија заштита и боравак у Србији.

 За то није потребна никаква измена закона, скупштинска процедура, додатна финансијска средства или додатни оперативни или други капацитети, "већ само посвећен и професионалан рад Канценларије за азил у за то одређеном кратком временском периоду од највише неколико месеци".

Центар је навео да је ову иницијативу поднео граничној полицији  и кабинетима министра унутрашњих послова и премијера Србије.

По подацима тог центра, достављеним агенцији Бета, у 2024. години, 1.084 лице из Украјине је добило или продужило привремену заштиту.

"Што се тиче боравја људи из Украјине у Србији, када упоредимо број људи који су ушли и изашли из Србије, од почетка рата до фебруара 2025, видимо да 20.585 лица из Украјине код нас тренутно борави", казао је директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.