Финансијска тржишта широм света погођена најновијим Трамповим баражом царина

Финансијска тржишта широм света погођена су данас после најновијег и најоштријег баража царина које је објавио председник САД Доналд Трамп, и како изгледа америчка берза то најтеже подноси.

Индекс С&П 500 је пао четири одсто у јутарњој трговини, горе него падови других водећих берзи. Индустријски индекс Дау Џоунс изгубио је 1.520 поена, или 3,6 одсто, до 10.10 јутрос по времену на источној обали САД, док је Насдак изгубио четири одсто.

Мало акција је поштеђено пошто се глобално распламсао страх од потенцијално токсичне мешавине више инфлације и ослабљеног економског раста који царине могу да створе.

Све је пало, од нафте до деоница великих технолошких компанија, до вредности америчког долара у односу на друге валуте. Чак и злато које је недавно достигло рекорд пошто су инвеститори тражили нешто безбедније за куповину, изгубило је вредност.

Неки од најгорих удара поднеле су мање америчко компаније, индекс Расел 2000 деоница мањих компанија изгубио је више од пет одсто у такозваном тржишту у опадању, које се означава када акције изгубе више од 20 одсто у односу на своју рекордну цену.

Инвеститори широм света знали су да ће Трамп најавити свеобухватне царине касно синоћ и због страха од тога већ је индекс С&П 500 прошлог месеца пао 10 одсто испод свог апсолутног рекорда. Али Трамп је ипак успео да их изненади са "најгорим могућим сценариом за царине", рекла је Мери Ен Бартелс, главна задужена за инвестиције у фирми "Санцтуари Веалтх".

Трамп је објавио минималну царину од 10 одсто на сав увоз, а царинска стопа иде много више на производе из неких земаља као што су Кина и Европска унија. Банка УБС процењује да је "замисливо" да би укупно царине, које су уопштено једнаке нивоима невиђеним око сто година, могле да оборе амерички привредни раст за два процентна поена ове године и подигну инфлацију на близу пет одсто.

На Вол стриту се дуго претпостављало да ће Трамп користити царине само као алатку за преговоре са другим земљама, а не као дугорочну политику. Али јучерашња најава може да наговести да Трамп види царине више као помоћ у решавању идеолошког циља, као што је на пример враћање радних места из производње назад у САД, а не као почетну опкладу у игри покера, пише агенција АП.

Ако Трамп спроведе најављене царине, могуће је да ће бити потребно да цене акција падну много више од 10 одсто у односу на апсолутни рекорд да би се одразила глобална рецесија која би могла да уследи, заједно са ударом на профите које би америчке компаније могле да имају. Индекс С&П 500 сада је око 11 одсто мањи него његов рекорд постављен у фебруару.

"Тржишта могуће заправо слабије реагују, посебно ако се испостави да су те царине коначне, обзиром на потенцијални даљи удар на глобалну потрошњу и трговину", рекао је Шон Сан, менаџер у инвестиционој компанији Торнбург Инвестмент, мада он види Трампову јучерашњу најаву царина више као први почетни него финални потез за његову политику.

Америчка привреда тренутно и даље расте. У извештају данас речено је да су амерички радници прошле недеље поднели мање захтева за накнаде за незапосленост, у најновијем знаку да је тржите рада углавном у реду. Економисти су очекивали да виде пораст незапослености, и тржиште рада је било кључно у одржавању привреде ван рецесије.

На иностраним берзама индекси су знатно пали широм света. У Европи је француски ЦАЦ40 изгубио је три одсто, немачки ДАКС је мањи за 2,3 одсто. Јапански Никеи 225 је мањи за 2,8 одсто, хонгконшки Ханг Сенг изгубио је 1,5 одсто, а јужнокорејски Коспи је пао 0,8 одсто.

(Бета, 03.04.2025)