Транспарентност Србија: Не знамо ко је организатор скупа у Београду, институције ћуте
Организација Транспарентност Србија (ТС) је саопштила да није јасно ко је званични организатор текућег тродневног политичког скупа власти "Не дамо Србију" у Београду чији би врхунац требало да буде вечерашњи митинг председника Србије Александра Вучића.
То отежава примену Закона о финансирању политичких активности и Закона о спречавању корупције, а информацију о томе нису објавила ни Агенција за спречавање корупције која је надлежна за контролу примене тих прописа, нити Министарство унутрашњих послова.
ТС наводи да се тиме Србија додатно удаљила од препорука Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР), која је у јуну тражила да се "предузму мере којима би се обезбедила одвојеност државе и странке, као и непристрасност јавне управе током (политичких) кампања".
Највећи део плаћене промоције овог скупа не врше регистроване политичке странке или удружење 'Покрет за народ и државу', већ Центар за друштвену стабилност, такође регистрован као удружење, каже ТС.
"Иако су јавни функционери углавном водили рачуна да позиве на овај догађај не упућују преко својих службених адреса, то правило су прекршили поједини министри и председници општина", речено је даље.
Судећи по најави министра финансија Синише Малог, на том скупу ће бити организовано представљање локалних самоуправа и "Поштанске штедионице" што би такође представљало злоупотребу јавних ресурса, пише у саопштењу.
ТС додаје да је нејасно и по којем основу су ангажована поједина јавна предузећа, међу којима београдска ЈП "Паркинг сервис" и ЈП "Водовод и канализација".
Указује се да се Влада Србије у оквиру Реформске агенде обавезала да ће до краја године усвојити законе којим би се испуниле све кључне препоруке Венецијанске комисије и ОДИХР. У том случају, Србија би стекла право на око 27,17 милиона евра помоћи из Плана Развоја ЕУ.
"Нису усвојени прописи који би обухватили све видове злоупотребе јавних ресурса и јасније раздвојили партијско-политичке активности од државничких. Штавише, кључне институције, које би требало да обезбеде примену постојећих правила (јавно тужилаштво и Агенција за спречавање корупције) и даље то не чине. Разлика између државног и партијског се додатно замагљује тиме што тренутно партије на власти своје кључне промотивне активности не спроводе под својим обележјима, већ кроз изјаве и најаве државних функционера које промовишу нови политички покрет, представљајући све то као 'одбрану државе'", пише ТС.
Та организација наводи да институционални механизми "не функционишу чак ни у ситуацијама које су правно далеко једноставније", за шта је пример скуп у пролеће 2023. године пред Домом Народне скупштине под називом "Србија наде".
"Иако је несумњиво потврђено да је организатор скупа 26. маја 2023. године била Српска напредна странка (СНС) и да је реч о скупу који је подразумевао вишемилионске трошкове, две године касније је и даље непознато да ли су ти трошкови евидентирани", а у страначком годишњем финансијском извештају СНС за 2023. се тај скуп не помиње.
Уз то, Агенција за спречавање корупције, и поред тога што је рок за спровођење контроле истекао у фебруару 2025. године, и даље није објавила своје налазе за девет политичких субјеката, међу којима је и СНС, пише у саопштењу.
(Бета, 12.04.2025)
