Судбину српске добровољачке породице Вукобратовић обележио логор у Шарвару Добро се памти дуже од зла
Дневник 13.04.2025
Када је у редовима вихорне јуначке српске војске, после пробоја Солунског фронта, хрлио на север и запад земље која је касније постала краљевина Југославија, није Милан по шпицнамену Кевро Вукобратовић, Личанин из села Грабушић крај Коренице, мислио да ће га овај подвиг довести до патњи које је тешко замислио, до патњи за које је и Кајмакчаланска голгота била мала.
Није Милану ни на крај памети било да ће га двадесетак година по доласку на малено имање у Растини крај Сомбора, уздарје од јуначког краља Александра Ујединитеља, неко протерати са женом Маријом, после Великог рата рођеном кћери Софијом и у миру рођених петоро нејачи, да цркавају од глади, зиме и срдобоље у баракама логора у Барчу и Шарвару. Није му ни на крај памети било, али ето и томе је наредан био. О мукама својих предака успомену и данас чува Миланов –
