Хришћани Истока и Запада данас славе Ускрс, најважнији празник њихове вере

Хришћани у Србији и целом свету, ове године обележавају Ускрс истог датума - данас, назван је и "празником над празницима" због важности.Овај празник представља суштину хришћанског учења, и зато је најзначајнији, да је ускрснућем Христа живот победио смрт.

Ускрс је покретни празник, јер се не слави увек истог дана, за разлику од, на пример, Божића, најрадоснијег хришћанског празника, 7. јануара, по новом календару.

Водила се полемика када се обележава Ускрс, па је Васељенски сабор одредио прву недељу после првог пуног месеца, по пролећној равнодневници. Одржан је тачно пре 1.700 година, у Никеји (данашњи Измир - Турска).

Због различитог рачунања времена у црквама, али и других компликованих правила, ретко се дешава да све хришћанске заједнице у исти дан обележавају Ускрс.

Последњи пут се то поклопило 2001. године. Ово је могуће у распону нешто дужем од месец дана, од 4. априла до 8 маја.

Постоје иницијативе са католичке и православне стране да се одреди заједнички датум обележавања Ускрса.

Најпознатији обичај на Ускрс је фарбање јаја, првенствено у црвену боју, као симбола рађања новог живота.

Православни једно јаје не користе за куцање, већ га остављају као чуваркућу. Такође се поздрављају са "Христос васкрсе - ваистину васкрсе".

Поглавар Српске православне цркве патријарх Порфирије и кардинал Ладислав Немет позвали су у својим ускршњим посланицама на дијалог како би се превазишла садашња ситуација у Србији.

Патријарх Порфирије најавио је да ускршњу литургију служи у Пећкој патријаршији. Кардинал Немет ускршњу мису служи у београдској цркви Светог Петра у 10.30.

(Бета, 20.04.2025)