Slikarski porivi velikog arhitekte

„Posmatrao sam Đokondu (Mona Lizu). Jedno mirno, blaženo lice, sa neodređenim, čudnovatim osmehom. Je li se smešila iz ljubavi, ili iz ženske navike, da li je volela čoveka, ili samo umetnika dirnutog njenom lepotom, ja to ne znam. Ali čar tog lica, tog osmeha oduševila je slikara. A on je nesumnjivo voleo kad je umeo da izrazi svu tajnu jedne skrivene duše.” Ovako je svoje utiske o čuvenom portretu Leonarda da Vinčija opisao Milan Zloković (1898–1965) u pismu