Како се Пољаци припремају за руску инвазију

На војном полигону за обуку близу града Вроцлава, обични Пољаци стоје у редовима, чекајући да им поделе оружје и науче их да пуцају.

„Једном кад је пун оквир убачен, оружје је спремно да отвори ватру&qуот;, грми инструктор, пољски војник, лица прекривеног камуфлажном бојом.

Младо и старо, мушкарци и жене, родитељи и деца, сви су дошли овамо из једног разлога: да науче како да преживе оружани напад.

Поред прилике да се опробају на стрелишту, овај суботњи јутарњи програм, назван „Обучите се са војском&qуот;, такође учи цивиле борби лицем у лице, првој помоћи и како да ставе заштитну маску.

• „Гласајте или се суочите са ратом“: Оштро упозорење пољског премијера уочи европских избора
• Рат је изменио Зеленског, је ли време за нову промену
• Трамп је растурио светски поредак и оставио европске земље да се брзо снађу како знају и умеју

„Времена су сада другачија, морамо да будемо спремни&qуот;, каже координатор пројекта капетан Адам Сјелицки.

„Имамо војну претњу од Русије и ми се припремамо за њу.&qуот;

Капетан Сјелицки каже да је овај програм пребукиран, а пољска влада сада има планове да га прошири тако да свака одрасли мушкарац у земљи прође обуку.

Пољска, која дели границу и са Русијом и са Украјином, каже да ће ове године потрошити скоро 5 одсто БДП-а на одбрану, највише у НАТО-у.

Прошле недеље је премијер Доналд Туск изјавио да Пољска жели да „изгради најјачу војску у региону&qуот;.

Варшава се бацила на велико трошење, купујући авионе, бродове, артиљеријске системе и ракете од, између осталих, Америке, Шведске и Јужне Кореје,

Дариуш је један од оних који похађају суботњи курс у Вроцлаву и каже да ће бити „први добровољац&qуот; ако Пољска буде била нападнута.

„Историја нас је научила да морамо да будемо спремни да се бранимо сами. Не можемо да се ослонимо ни на кога другог. Данас савезништва постоје, а сутра се раскидају.&qуот;

Док скида заштитну маску, Бартек каже како мисли да ће се већина Пољака „латити оружја&qуот; ако земља буде била нападнута, „и бити спремна да је бране&qуот;.

Агата похађа курс са пријатељицом.

Она каже да је долазак Доналда Трампа на власт забринуо људе.

„Он жели да се повуче из Европе, због тога се осећамо још мање безбедним. Ако не будемо били спремни и Русија нас нападне, просто ћемо постати њени заточеници.&qуот;

Изјаве Доналда Трампа и чланова његове администрације изазвале су дубоку забринутост међу званичницима у Варшави.

Током посете пољској престоници у фебруару, амерички министар одбране Пит Хегсет рекао је да Европа не сме тек тако да претпостави да ће присуство америчких трупа на континенту „потрајати заувек&qуот;.

САД тренутно имају 10.000 трупа распоређених у Пољској, али Вашингтон је прошлог месеца најавио да ће се повући из кључне војне базе у граду Жешову на истоку Пољске.

Званичници кажу да ће трупе бити прераспоређене унутар Пољске, али овај потез је изазвао још више нелагоде у земљи.

Погледајте видео - Трамп и Зеленски: Непријатан разговор у Белој кући

Видно непријатељство Доналда Трампа према украјинском председнику Владимиру Зеленском и топле речи за руског председника Владимира Путина само су додатно забринули људе.

Пољска би у наредним данима требало да потпише одбрамбени споразум са Француском, а припрема се још један пакт са Великом Британијом – нови потези Варшаве за удаљавање од историјски чврстих војних веза са Вашингтоном.

Говорка се и о томе да се Пољска нађе под француским војним „нуклеарним кишобраном&qуот;.

„Мислим да нас је Трамп свакако навео да размишљамо креативније о властитој безбедности&qуот;, каже Томаш Шатковски, стални представник Пољске у НАТО и председнички саветник за одбрану.

„Мислим да САД не могу да приуште да изгубе Пољску, зато што би то био знак да не можете да се ослоните на Америку. Међутим, ми морамо да размишљамо и о другим опцијама и да развијамо властите способности.&qуот;.

„Ако Руси буду наставили са њиховим агресивним намерама према Европи, ми ћемо бити први на удару – чувари капије&qуот;, каже Шатковски.

Он рапидно ширење пољске војске приписује „изнад свега, геополитичкој ситуацији, али и историјском искуству&qуот;.

Болно наслеђе руске окупације овде може да се осети свуда.

У државном дому за старе у Варшави, 98-годишња Ванда Трачик-Ставска се присећа времена кад су руске снаге последњи пут извршиле инвазију – 1939. године, кад је пакт између Стаљина и Хитлера довео до поделе Пољске између Совјетског Савеза и нацистичке Немачке.

„Године 1939, ја сам имала дванаест година. Сећам се да је мој отац био веома забринут због Руса&qуот;, присећа се Ванда.

„Знали смо да нас је Русија напала зато што је искористила чињеницу да нас је Немачка оголила.&qуот;

На полици се налази фотографија Ванде као боркиње, са митраљезом у рукама током Варшавског устанка из 1944. године, кад се пољски покрет отпора борио против немачке војске у рушевинама града.

Након што је потиснуо Немце у последњим данима Другог светског рата, Совјетски Савез је поставио про-московски режим у Пољској, који је владао земљом све до 1989. године.

Тренутно пољске оружане снаге чини око 216.000 регрута и регруткиња.

Влада тврди да намерава да појача то на пола милиона, са све резервистима – што би је чинило другом највећом војском у НАТО после САД.

Питам Ванду да ли мисли да је добро што Пољска шири војску.

„Наравно, да. Русија има ту агресивност уписану у властиту историју. Не говорим о народу, већ су њене власти одувек биле такве&qуот;, уздише она.

„Боље бити добро наоружана земља него чекати да се нешто деси. Зато што сам ја војникиња која се сећа да је оружје најважније ствар.&qуот;

Осамдесет година од завршетка Другог светског рата, Пољаци још једном нервозно загледају суседе.

У једном складишту у јужној Пољској, због масовне потражње, једна компанија је направила макету атомског склоништа.

„Ова склоништа прављена су превасходно да би заштитиле од нуклеарне бомбе, али и од оружаних напада&qуот;, каже Јануш Јанчи, шеф ШелтерПроа, који ме води по челичном бункеру, са све креветима на спрат и вентилационим системом.

„Људи граде ова склоништа просто зато што не знају шта да очекују у будућности.&qуот;

Јануш каже да се потражња за склоништима винула у небеса откако је Доналд Трамп преузео дужност.

„Некада смо имали свега неколико телефонских позива месечно. Сада их је на десетине недељно&qуот;, каже он.

„Моји клијенти се највише боје Русије. А брине их да НАТО можда неће прискочити у помоћ да одбрани Пољску.&qуот;

Али да ли су Пољаци спремни да бране земљу ако се ти страхови обистине?

Скорашња студија показала је да је само 10,7 одсто одраслих рекло да би се пријавило у војску као добровољци у случају рата, а трећина је рекла да би бежала.

Једног сунчаног поподнева у Вроцлаву, питам пољске студенте да ли би били спремни да бране земљу ако би била нападнута.

Већина каже да не би.

„Рат је веома близу, али делује далеко&qуот;, каже студент медицине Марсел, „али кад би Русија напала, мислим да бих бежао.&qуот;

„Вероватно бих био први који би покушао да побегне из земље&qуот;, каже Шимон.

„Просто не видим овде ништа за шта вреди погинути.&qуот;

Додатно извештавање: Александра Стефанович

• Могу ли европске копнене трупе помоћи да се осигура мир у Украјини
• НАТО мора прећи на ратни начин размишљања, упозорава генерални секретар алијансе
• Ко је Марк Руте, нови генерални секретар НАТО Алијансе

(ББЦ Невс, 05.03.2025)