Tako je kako je

Stanje je složeno. Pobuna traje, odoleva, studenti traže izbore, ali imate li osećaj da sat radi tika-taka, da vreme curi? Ako curi, kome curi? Pobunjenom narodu i studentima ili režimu? Da li se partija bliži kraju i ima li uopšte kraj? Da li su u pravu oni koji, u smislu Elijasa Kanetija, kažu da masa i njena moć mogu samo da rastu ili samo da opadaju, a da je vrhunac protesta bio 15. marta, da je propušten i da nema nazad? Ili oni koji to isto primenjuju na