Пиксиз: Неухватљива младост

Блек Френсис, фронтмен састава Пиксиз, није неко за кога бисте помислили да би на дечјем ТВ каналу могао да чита приче за лаку ноћ.

Током сулудо утицајне каријере бенда, његове често апстрактне песме садржале су мноштво референци на библијско насиље, сакаћење, инцест, мучење и смрт.

,,Изрезане очне јабучице” и ,,похотне козе” нису традицонално слике какве малој деци помажу да заспу.

Срећом, он није рецитовао његове песме када се почетком прошлог месеца појавио на каналу Сибибис.

Књига коју је одабрао ипак је имала неку врсту Пиксиз укуса.

Назив књиге је Био једном један млади зомби који је прогутао црва.

,,Обично не радим такве ствари, али сам уживао”, каже овај 59-годишњак.

,,Моја девојка је инсистирала на томе, тако да сам са осећајем читао и, знате, ја имам петоро деце, тако да сам у стању да јако добро читам приче за лаку ноћ”.

• Боуви, Клеш, Пиксиз и Рамонс - када аматери сликају звезде
• И Рејдиохед је некад био мали, клупски бенд
• Колдплеј свира, публика производи струју

Тешко је замислити Пиксиз како се појављују на дечјој телевизији у било ком другом тренутку њихове каријере.

Абразивне гитаре и испреплетане хармоније у песмама као што су Дебасер, Монкеи Гоне То Хеавен и Вхере Ис Ми Минд биле су путоказ за будућност алтернативног рока крајем 1980-их.

Уосталом, њих су као инспирацију истицали практично сви, од Нирване до састава Рејдиохед, па до Џејмса Бланта. (,,Побеснели би да то чују, зар не?” рекао је он недавно).

И баш када су уметници које су инспирисали почели да се приближавају мејнстрим музици, бенд се распао – али и поред њиховог одсуства, репутација им је била све већа и већа.

Британски музички недељник НМЕ је 1989. њихов албум Доолиттле (снимљен за 40.000 долара у подруму једног фризерског салона) прогласио за други најбољи албум свих времена.

Дванаест година касније, овај албум је забележио и цифру од 300.000 продатих носача звука само у Великој Британији и тако бенду донео другу платинасту плочу, три деценије од њиховог настанка.

До тог тренутка, бенд се поново окупио и започео други живот, овог пута да би заједно са саставом Перл Џем кренуо на стадионску турнеју по Аустралији.

,,Наша публика је временом постајала све бројнија”, рекао је Френсис.

Отуд и појављивање на Сибибис каналу.

Пиксиз су основани 1986, када је Френсис (право име Чарлс Томпсон Четврти) одустао од студирања и наговорио цимера, гитаристу Џоија Сантјага да уради исту ствар.

Након објављивања огласа у локалним новинама, дошла је басисткиња Ким Дил, а преко ње и бубњар Дејв Ловеринг.

Узбудљиви демо снимак им је донео уговор са британском дискографском кућом 4АД.

Независна музичка штампа их је брзо заволела, а један новинар је њихов звук описао као ,,дивљи и шокантан”.

Али тајна њиховог успеха је, каже Френсис, лежала у једноставности.

Он описује како је изгледало када су Пиксиз по први пут били главне звезде вечери на фестивалу у Редингу, 1990. године.

Пре њих је наступао бенд чији је наступ изгледао ,,као да су у Лас Вегасу”.

,,Имали су и осветљење и конфете и балоне”, присећа се Френсис.

,,Било је ту разних фазона на бини”.

,,Њхов менаџер је упитао нашег менаџера Чеса Бенкса: 'Шта сте ви припремили за ваш наступ?'”

,,А он је одговорио: '25 добрих песама'”.

,,Био сам веома поносан како му је одговорио јер је то буквално било све што смо ми имали.

„Нисмо имали плесне тачке, нисмо имали балоне, буквално смо имали само нашу музику.”

Наивна енергија

И у њиховој музици је постојао тај сукоб који се кретао од застрашујућег панка и онога што је бенд називао ,,прашњавим песмама” – фолк баладе са примесама кантри музике.

Ловеринг је рекао да је нови албум ,,традиционалнији” него раније плоче бенда.

Френсис каже да је семе за овај албум посејано током његове соло каријере у 1990-им.

,,Сад ћу да кажем нешто што никада до сада нисам помињао у интервјуима”, каже он.

,,Када су се Пиксиз распали, ја сам почео да се измештам из такозване андергроунд музике.

„Чак сам направио и неколико плоча у Нешвилу.

,,А када смо се поново окупили, продуценти, менаџери и сви они који били иза сцене, били су доста ћутљиви и помало забринути да се Чарлс није престројио у ‘неки кантри’.

,,Мислим да сам све то мало ставио у страну, али нисам приметио да су резултати били нешто посебно.

„Тако да сам почео да све то стављам у микс песама на албуму.

,,И мислим да су се сви око мене, свесно или несвесно, опустили и дозволили ми да то радим.”

Френсис каже да је неразумно очекивати да ће бенд у педесетим годинама поново ухватити тај дух времена и пљувачки, младалачки бес.

,,Постајало је све теже радити такве ствари, јер када си млад, помало си и наиван.

„Чак и када је песма танка, све може да се надокнади том младалачком енергијом.

,,Али оно што се у међувремену деси је да постанеш бољи гитариста, бољи композитор и онда та енергија нестане.

„Јако је тешко ускладити то.

„Много је лакше заронити у ту проклету енергију.

,,И то можда и није оно што људи желе да чују, али знате шта? Не можете поново да имате 19 година.

„А што више то покушавате, звучите све блесавије”.

Једна од његових нових песама оповргава ову теорију.

Оистер Бедс је песма која се састоји од два минута уврнутих, енергичних рифова са, на прво слушање, Френсисовим стиховима који звуче надреално, као никада до сада: ,,Мускетар са своја два јелена/сеоска кућа у Дадасфери”.

Он је, у ствари, ову песму написао у свом студију, а стихови су ,,дугачка листа ствари које сам насликао у последњих неколико година”.

,,Био сам у фазону да су ми потребни неки стихови, а пошто се ради о панк песми, нисам посебно размишљао о поруци коју шаљем”.

Шта то добија од сликања, што му музика не пружа?

,,Олакшање што сам сам”, каже он смејући се.

,,Не кажем да је свирка с другим људима нешто лоше, јер то ти пружа друштво, али понекада је напорно.

,,Са сликањем, схватио сам, добио сам прилику да о свему дебатујем сам са собом, да се борим у сопственој глави и прилику да никоме не морам да се правдам”.

Френсис наставља да на забаван начин описује цео процес.

,,Ако четкице воде главну реч, ја себи кажем ‘Немој да запоставиш наратив’.

„Али затим се монолог у мојој глави наставља на следећи начин: ‘Брига ме за наратив, сада је само велика четкица битна, а велика четкица тренутно баш брља по платну’.

,,Затим помислим, ‘У реду, сад си већ упропастио слику, време је да размислиш о чему је уопште ова слика. Морам да дозволим да фигуративно превлада неко време, да бих некако увео неки ред у сав тај хаос’.

,,И тако то постане аргумент за различите елементе те слике.

„Све је то производ уметничке школе Блека Френсиса и у томе баш умем да уживам.

,,Све је то блесаво, лудо, све то што се дешава у мојој глави, али ја сам у стању да то радим сатима.

„Можда и јесте лудо, али најбоља уметност долази из хаоса – и управо због тога су, након свих ових година, Пиксиз и даље тако узбудљиви”.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.09.2025)