После Душана – Александар, после Александра – Тито, после Тита- Слоба, после Вучића – потоп: Пише Ранко Пивљанин

Оног тренутка кад земља/држава/ентитет звани Србија схвати размере сопствене небитности или, пак, реалне позиције у глобалним оквирима, а њени такозвани лидери (незнатно модернизована верзија хајдучких харамбаша) државну геополитичку инфериорност престану надомешћивати својим „значајем“ и улогом, ово парче планете ће добити какву-такву шансу за нормалност, а грађани могућност и право на уљудан и пристојан живот. До тада, вртећемо се укруг, попут оног пса који