Neki tuđi grad

Bar jednom godišnje zalutam u sopstvenom gradu. Ovog puta sam ušla u autobus 2L. Ušla i bacila se na telefon. Kad sam podigla glavu i pogledala kroz prozor osetila sam se kao teleportovana u grad napravljen za potrebe filma. Ogromne kulise pele su se pod oblake, a majstori što održavaju scenografiju motali su se sa kablovima pod miškom i torbama za alat. Kao predimenzionirane kutije sastavljene od bojenog stiropora, zgrade su me okruživale, neme i prazne. Prišla