Милан радио у Немачкој и слао жени паре, а онда га варала са кумом: "Највише боли што сам веровао, радио сам за њих двоје и њихова путовања"

Отишао је у Немачку да ради на грађевини, надајући се да ће обезбедити пристојну будућност за себе, своју супругу и двоје деце. Радни дани су му пролазили у зноју и тишини – устајање у пет, рад до мрака, често по киши, снегу или на висини. Живот није био лак, али утеха му је била мисао да све то ради за породицу. Сваки месец, без кашњења, слао је новац жени – верујући да она чува, улаже, брине о дому и деци док њега нема. Међутим, након скоро две године рада у