Како је Украјина извела смелу акцију 'Паукова мрежа' на руске бомбардере

Био је то напад запањујуће ингениозности - до сада никад виђен, са широким и дубоким дометом и припреман 18 месеци.

Више од 100 украјинских дронова ударило је 1. јуна 2025. на ваздухопловне базе унутар Русије, напавши бомбардере дугог домета способне за нуклеарне нападе.

Размере операције назване „Паукова мрежа&qуот; постале су очигледне малтене чим је започела, а експлозије су биле пријављене у неколико временских зона широм Русије - од крајњег севера у Мурманску изнад Арктичког круга до крајњег истока у Амурској области , скоро 8.000 километара далеко од Украјине.

Руско Министарство одбране потврдило је да су се напади одиграли у пет руских области - Мурманској, Иркутској, Ивановоској, Рјазањској и Амурској - али су авиони оштећени само у Мурманској и Иркутској области, док су на другим локацијама напади били одбијени.

На фотографијама објављеним убрзо после напада, Васил Маљук, шеф Снага безбедности Украјине (СБУ), може се видети како разгледа сателитску мапу аеродромских писта на којој лако могу да се препознају базе на локацијама које је навела Русија.

• Украјински дронови на руске бомбардере: Порука Москви, али и Западу
• Бивши израелски агенти о експлозијама пејџера у Либану: 'Нису знали да их купују од нас'
• Хамас изненадио Израел тактиком из Другог светског рата

Операција

Маљук је рекао да су дронови прокријумчарени у Русију унутар дрвених кабина постављених на камионе и сакривени испод даљински растављивих кровова.

Камионе су потом до локација близу ваздухопловних база одвезли возачи који су били наизглед несвесни тога шта превозе; а потом су дронови били лансирани и послати на њихове циљеве.

На снимцима који круже интернетом виде се дронови како излећу из крова једног од возила које је учествовало у акцији.

Један шофер камиона рекао је за руски државни медиј РИА Новости да су он и други возачи покушали камењем да оборе дронове који су излетали из камиона.

„Били су позади у камиону а ми смо бацали камење на њих да их спречимо да полете, да их задржимо на земљи&qуот;, рекао је он.

Према непотврђеним извештајима канала База на руском Телеграму, познатом по везама са снагама безбедности, шофери камиона из којих су излетели дронови испричали су сличне приче како су их ангажовали бизнисмени да испоруче дрвене кабине на разне локације по Русији.

Неки од њих су рекли да су добили додатна упутства преко телефона где да паркирају камионе; кад су то урадили, били су запањени кад су видели како дронови излећу из њих.

У тријумфалној објави подељеној на друштвеним мрежама 1. јуна увече, украјински председник Владимир Зеленски, који је директно надгледао операцију, рекао је да је коришћено 117 дронова у одважном нападу за чију је припрему била потребна „једна година, шест месеци и девет дана&qуот;.

Рекао је и да једна од гађаних локација била одмах поред канцеларије руске службе безбедности ФСБ.

Русија је саопштила да је привела неке људе у вези са нападом, иако је Зеленски тврдио да су људи који су помогли у извођењу операције „повучени са руске територије... они су сада на безбедном.&qуот;

У сада избрисаној објави на Телеграму, локалне власти из града Уст-Кут у Иркутској области рекле су да траже 37-годишњака рођеног у Украјини у вези са нападом дронова на војну ваздухопловну базу Белаја.

Дронови

На сликама које је поделио СБУ виде се десетине малих црних дронова уредно послаганих у дрвеним кабинама унутар складишта, које су руски војни блогери препознали као локацију у Чељабинску.

Дронови коришћени за напад на руске летелице били су једноставни квадкоптери који су носили релативно тежак терет, рекао је доктор Стив Рајт, британски стручњак за дронове, за ББЦ.

Оно што је овај напад учинило „прилично изузетним&qуот; јесте способност да буду прокријумчарени у Русију а потом лансирани и управљани на даљину, додао је и закључио да је то било могуће преко линка преношеног преко сателита или интернета.

Зеленски је рекао да је сваки од 117 лансираних дронова имао властитог пилота.

Доктор Рајт је сугерисао и да је врло вероватно да су дронови могли да лете уз помоћ ГПС-а, али су можда такође савладали локализоване руске мере ометања тако што је дроновима било мануелно управљано на даљину.

Кијев није обелоданио детаље о пореклу дронова, али од почетка рата Украјина је постала изузетно ефикасна у њиховој производњи - и могуће је да су дронови коришћени у овој операцији били направљени код куће.

Мете

„Русија је претрпела врло опипљиве губитке и то с правом&qуот;, изјавио је Зеленски у његовом ноћном видео обраћању.

Према тврдњама Украјине, погођен је 41 стратешки бомбардер, а „најмање&qуот; 13 њих је уништено.

Москва није потврдила било какве губитке летелица сем што је рекла да су неки авиони оштећени.

На видео снимцима, чију је веродостојност потврдио ББЦ, виде се оштећене летелице у ваздухопловној бази Оленегорск у Мурманску и ваздухопловној бази Белаја у Иркутску.

Верује се да су бомбардери са стратешким пројектилима погођени у нападу били, између осталих, Ту-95, Ту-22 и Ту-160.

Њихова поправка биће тешка и, зато што се ниједан од њих више не производи, њихова замена ће бити немогућа.

Радарски сателитски снимци које је објавио Капела Спејс показују најмање четири тешко оштећена или уништена руска далекометна бомбардера у ваздухопловној бази Белаја.

То се поклапа са украјинским снимцима са дрона на којима се такође види напад на бомбардер Ту-95.

„Према законима и обичајима ратовања, изабрали смо апсолутно легитимне циљеве - војне аеродроме и авионе који бомбардују наше мирне градове&qуот;, рекао је шеф СБУ Васил Маљук.

За бомбардере Ту-95 каже се да су изводили масовне нападе ракетама Кх-101 на Украјину још колико прошле недеље.

Сваки бомбардер може да носи осам навођених крстарећих ракета, а свака ракета сама носи бојеву главу тешку 400 килограма.

Наводно су гађани и војни шпијунски авиони А-50.

То су вредни авиони који повећавају руску способност да истовремено пресретну украјинске пројектиле и покрену властите ваздушне ударе.

Не зна се колико авиона А-50 поседује Русија, али је у фебруару 2024. године шеф војне обавештајне службе Кирило Буданов изјавио да их има осам, тако да би било какав губитак или оштећење могли представљати озбиљан ударац за Москву.

У објави на друштвеним мрежама, СБУ је написао да је операција „Паукова мрежа&qуот; коштала Русију седам милијарди долара.

Руски државни медији остали су упорно ћутљиви по питању ових напада, а недељне емисије у ударним терминима цитирале су само изјаве регионалних власти.

У понедељак ујутро, прича је нестала из вести.

На интернету и изван њега, Украјинци су славили, а један од њих је операцију назвао „титанском&qуот;.

„Наравно, не може се све открити у овом тренутку&qуот;, написао је Зеленски на Телеграму, „али ова украјинска акција несумњиво ће завршити у историјским уџбеницима.&qуот;

Додатно извештавање: Кумар Малхотра, Том Спенсер, Ричард Ирвин-Браун, Пол Браун и Бенедикт Џарман

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Зашто су дронови толико важни за рат у Украјини
• Турски дронови Бајрактар постали симбол украјинског отпора
• Украјина убрзано повећава „војску дронова“
• Како Русија користи дронове камиказе у Украјини
• Руске тврдње о ласерском оружју - шта је то и како делује
• ББЦ у војном центру из којег Украјина добија оружје од Запада

(ББЦ Невс, 06.03.2025)