Pred vratima Zakona

Poznata je Kafkina pričica unutar Procesa. Došao čovek pred vrata Zakona i pita čuvara da ga pusti. Čuvar mu kaže da ne može tog trenutka da uđe, ali da će možda moći kasnije. OK, misli čovek, zakon je važan, sačekaću. I tako je on čekao, čekao, molio, podmićivao. Ništa. Nije mu bilo dozvoljeno da uđe. Pošto je proveo ceo život čekajući pred tim važnim vratima, na kraju je shvatio: mogao je da pokuša sam da kroz njih prođe, a ne da strpljivo i pokorno čeka dozvolu.