La dolce vita: Umeće življenja koja nam nikad nije pripadalo (a svi ga svojatamo)
Blic pre 7 dana
Negde između senovite terase u Rimu, limunade servirane u staklenoj čaši i bele košulje nehajno prebačene preko ramena, rodio se mit o životu lepšem od stvarnosti.
Ne život u pravom smislu reči, već La dolce vita — ideja o postojanju kao trajnom odmoru, o vremenu koje ne otkucava, već leluja. O glamuru bez truda, lepoti bez filtera, o danima koji mirišu na bergamot, a zvuče kao Nino Rota. Nismo mi izmislili taj mit. Fellini je. I to ne kao priručnik za život, već kao njegov ogoljeni komentar — snimljen u monohromu kroz vizuru dekadentnog novinara kome ništa ne promiče. Ali, kao i sa svim velikim ironičnim gestovima, svet je
