Дела, не речи: Лични став Александра Дикића

Оловка пише срцем. Колико год се трудио да пред белим папиром одглумим објективност, неутралност, рационалност – не иде. Ритам куцања срца утиче и на ритам куцања по тастатури. Примећујем медијску офанзиву интелектуалних нихилиста, малициозних мудраца и искомплексираних маргиналаца који славе сваки пораз противника власти јаче и упорније него што су икада власт којој су тобоже противници нападали. Још се представљају и инсистирају на томе да су једино они