Отвориле су се Бекимове зенице, око чисто, тајанствено као пун Мјесец

Салон Југословенског драмског позоришта послије премијере комада Тарелкинова смрт, Сухово Кобилина, редитељ Бранко Плеша. Једна од најбољих представа у повијести југословенског театра. Весело је у салону. То су ране седамдесете. Беким Фехмиу, очи му сијају, углавном ћути. Поодмакла је ноћ, кажем му да сам га гледао у филму Клаксон, Кокана Ракоњца. Свијетла боја његовог мантила, обала ријеке, нехајна елеганција. Највише се сјећам: његова рука поред руке Милене