Šta je moćna američka bomba koja bi mogla da uništi iranske nuklearne bunkere

Od oružja sposobnog da pogodi podzemna iranska nuklearna postrojenja, jedno još nije upotrebljeno - i za sada je van domašaja Izraela: GBU-57A/B Masivni artiljerijski penetrator (MOP), najveća nenuklearna bomba na svetu, „razbijačica bunkera", isključivo u vlasništvu Sjedinjenih Američkih Država.

Ovo precizno navođeno oružje teško 13.600 kilograma potencijalno može da probije iranski podzemni kompleks za obogaćivanje nuklearnog goriva Fordo, ukopan duboko u planinu.

Do sada SAD nisu dozvolile Izraelu pristup MOP-u.

Ali šta je ovo oružje, koji su izazovi koji ga prate i da li bi moglo biti upotrebljeno?

Prema američkoj vladi, GBU-57A/B je „veliko probojno oružje sa sposobnošću napada na duboko ukopane i ojačane bunkere i tunele".

Šest metara dugačka, za nju se veruje da može da se probije otprilike 61 metar ispod površine zemlje pre nego što eksplodira.

Nekoliko bombi može da bude bačeno jedna za drugom, praktično bušeći sve dublje i dublje sa svakom novom eksplozijom.

Napravljen u Boingu, MOP nikad nije bio korišćen u borbama, ali je testiran u Vajt Sendsu, američkom vojnom poligonu u državi Nju Meksiko.

Moćniji je od Masivnog eksplozivnog vazdušnog sredstva (MOAB), oružja teškog 9.800 kilograma poznatog kao „Majka svih bombi", korišćenog u borbama u Avganistanu 2017. godine.

„Američke vazduhoplovne snage uložile su popriličan napor da osmisle oružje generalno slično po veličini MOAB-u, ali sa eksplozivnim punjenjem u izuzetno čvrstom metalnom okviru.

„Rezultat je bio GBU-57A/B Masivni artiljerijski penetrator", kaže Pol Rodžers, profesor emeritus Mirovnih studija na Univerzitetu u Bredfordu, u Velikoj Britaniji.

Trenutno je samo američki B-2 Spirit, poznat i kao nevidljivi bombarder, konfigurisan i programiran da izbacuje MOP.

• Udari Izraela i Irana: Koji su najgori mogući scenariji
• Iranska nuklearna postrojenja koje je pogodio Izrael - satelitske fotografije
• Koji je krajnji cilj izraelske operacije

Ovaj avion, koji se često naziva samo B-2, proizvodi Nortrop Graman i jedan je od najnaprednijih ratnih aviona u arsenalu američkog vazduhoplovstva.

Prema proizvođaču, B-2 može da ponese eksplozivni teret težak 18.000 kilograma.

Međutim, američko vazduhoplovne snage tvrde da su uspešno testirale B-2 koji je nosio čak dva razbijača bunkera GBU-57A/B, čija je ukupna težina oko 27.200 kilograma.

Ovaj teški avion bombarder dugog dometa može da leti oko 11.000 kilometara bez novog točenja griva, a i do 18.500 kilometara sa jednim točenjem u letu, što mu omogućuje da stigne do skoro svake tačke na svetu u roku od nekoliko sati, prema Nortrop Gramanu.

Profesor Rodžers kaže da ako MOP ikada bude bio upotrebljen protiv neprijatelja sa modernom protivvazdušnom odbranom, kao što je Iran, bombarderima B-2 će se najverovatnije pridružiti i druge letelice.

Na primer, nevidljivi borbeni avion F-22 može da se upotrebi za suzbijanje neprijateljske odbrane, nakon čega bi stizali dronovi da procene štetu i odrede da li su potrebni novi udari.

On procenjuje da SAD imaju ograničene zalihe ovih MOP bombi.

„Oni verovatno imaju operativne zalihe od možda 10, možda sveukupno 20 bombi", kaže on.

Hoće li bomba MOP biti upotrebljena protiv Irana?

Fordov je drugo iransko postrojenje za obogaćivanje nuklearnog goriva, posle Natanza, njegovog glavnog.

Ukopan je u stranu planine blizu grada Koma, oko 95 kilometara jugozapadno od Teherana.

Veruje se da je njegova izgradnja započela oko 2006. godine, a da je postrojenje postalo operativno 2009. godine - iste godine kad je Teheran javno priznao njegovo postojanje.

Pored toga što je ukopan na dubini od procenjenih 80 metara ispod stene i zemlje, Fordov navodno štite iranski i ruski raketni sistemi zemlja-vazduh.

U martu 2023. godine, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) otkrila je na njegovoj lokaciji čestice uranijuma obogaćene na 83,7 odsto čistoće - skoro upotrebljivog kao oružje.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je cilj napada na Iran uništavanje njegovog raketnog i nuklearnog programa, koji je opisao kao „egzistencijalnu pretnju po Izrael".

Zvaničnici kažu da je Fordov deo tog cilja.

„Ova čitava operacija mora da se završi eliminacijom Fordova", rekao je 13. juna za Foks njuz Ječel Lajter, izraelski ambasador u SAD.

Ali Izrael ne poseduje sposobnost da sam upotrebi MOP, a SAD mu neće dozvoliti njegovo korišćenje bez vlastitog direktnog učešća, kaže profesor Rodžers.

„Oni svakako ne bi dozvolili Izraelcima da to urade sami. A Izrael ne poseduje penetratore te veličine."

Da li će SAD upotrebiti ovu bombu zavisi uglavnom od njihove spremnosti da eskaliraju vlastito učešće, naročito pod vođstvom američkog predsednika Donalda Trampa.

„To zaista zavisi od toga da li će Tramp ući do kraja da pomogne Izraelcima", dodaje profesor Rodžers.

Na sastanku G7 u Kanadi, upitan šta će morati da se desi da bi se Vašington uključio vojno, Tramp je odgovorio: „Ne želim da govorim o tome."

U skorašnjem intervjuu za ABC njuz, ambasador Lajter je bio upitan za mogućnost američkog učešća u napadu na Fordov.

On je rekao da je Izrael od SAD zatražio samo odbrambenu pomoć.

„Imamo veliki broj rezervnih planova koji će nam pomoći da se izborimo sa Fordovom", rekao je on.

„Znate, nije sve pitanje uzletanja na nebo i bombardovanja iz daljine."

Iran oduvek tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski i da nikada nije pokušavao da napravi nuklearno oružje.

Ali na prošlonedeljnom sastanku odbora guvernera 35 zemalja, IAEA je zvanično saopštila da Iran krši obaveze o neširenju prvi put u poslednjih 20 godina.

Menja li ova bomba sve?

Uprkos skorašnjim izraelskim vazdušnim udarima na iranska nuklearna postrojenja, profesor Rodžers kaže da veruje da je izuzetno malo verovatno da je „Izrael na bilo koji način uspeo da naškodi duboko zakopanim iranskim nuklearnim postrojenjima".

„Njima bi praktično bilo potrebno nešto kao MOP da urade ono što ne mogu da urade sami."

Kelsi Devenport, direktor za politiku neširenja u američkom Udruženju za kontrolu oružja, kaže da „dok god Fordov ostaje operativan, Iran i dalje predstavlja rizik od širenja u kratkom roku.

„Teheran ima opciju da pojača obogaćivanje do nivoa oružja na ovoj lokaciji ili da preusmeri uranijum na neku neobjavljenu lokaciju."

Ali čak i ako MOP bude bio upotrebljen, uspeh nije zagarantovan zbog nepoznate dubine i zaštite iranskih lokacija, kaže Rodžers.

„Ovo konkretno oružje ima više šanse da ošteti iransku nuklearnu sposobnost duboko pod zemljom od bilo kog drugog postojećeg oružje u ovom trenutku.

„Ali da li to može da uradi - ko zna?".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
• Izraelska manja, sofisticirana vojska suprotstavlja se većem Iranu
• Koje su Trampove opcije za Iran
• Može li Iran da zatvori Ormuski moreuz i kako bi to uticalo na svet

(BBC News, 06.18.2025)