У редакцији „Писма“ Раше Ливаде

Понекад ми се учини да је у уличицама, по чијем су плочнику поређане антикварне књиге, хладније него у другим деловима истог кварта, таман шетали по највећој врућини, када се асфалт топи а град цеди као сунђер. Микроклима! Букиниста каткад скврчен седи уз хладан зид, обучен за јесен. Подиђе вас језа. Падне вам на ум да хладноћа можда долази с влагом донетом из мрачних подрума, из некадашњих породичних библиотека. Таложе се ту налик неразграђеним биљним остацима