“2. jul 1995, Atina: Najvažniji datum u našim životima”
Velike priče pre 2 dana | Piše Miloš Jovanović
Te večeri Aleksandar Đorđević i njegovi drugovi igrali su za sve nas. Nisu se oni obazirali na halu u kojoj je bezmalo svako – a pogotovo domaći – navijao protiv momaka u belim dresovima. Na Vikipedijinoj stranici je neki Litvanac valjda napisao da to "nema veze sa time što su Grci prethodno izgubili od Jugoslovena, već zato što su bili frapirani lošim suđenjem"
Sećate li se vi svog punoletstva? Većina ljudi za svoj osamnaesti rođendan upriliči neku svečanost. Bude proslava, dođu ljudi, roditelji se otvore, valja se – ipak je to velika stvar. Popije se vaše prvo legalno piće, pušta se muzika, tako, bude veselo. Ja se svog punoletstva i te kako sećam. Ali postoji jedna začkoljica u svemu tome. Ja sam postao punoletan sa nepunih 15 godina. Tačnije, falilo mi je sedam dana do te petnaeste. Bilo je to drugog jula 1995. kada
