Ај’ се играмо пандура и студената…

Некад се лепо знало. Деца се играју партизана и Немаца, каубоја и Индијанаца… Црно и бело, добро и зло, трећег нема. Сада ствари као да нису толико једноставне. Свратио сам до Димитровграда пре недељу дана, и кренуо одмах до мог тече на кафу, када сам испред његове зграде угледао један чудан призор. Деца се играју… Не, нисам мислио да је чудно то што се деца играју испред зграде, уместо да се кући лепо, у своја четири зида, ћораве на мобилним телефонима. Друга