Мој соколе
Радар пре 2 дана | Синиша Ковачевић
Мука је што се бријете и умивате преко фантомке. Чега се плашите? Сад се мало одморите, па сутра где вас баце. И гледајте да се неком голобрадом усерете у живот. Њему притвор није навика као вашим ортацима из кордона
Бог благословио те ваше црне униформе и фантомке, кациге и качкете набијене на очи, визире и тамне наочари. Прво, не види се крв. Туђа крв. Друго. Нико вас неће препознати. Ни родитељи, ни рођене жене, ни деца. Остаћете сами са својим крвавим тајнама. Можда се некад, после трећег пива, похвалите неком јарану из кордона како сте оном шупку поломили носину или ону прдару отресли о асфалт, како сте намерно увртали руке и ноге терористима које сте убацивали у марицу.
