Када је бука постала слобода: Тхе Продиги у Београду 1995. и повратак на Ексит 2025.
Неки концерти су већи од других. Неки остају забележени у историји, уписани златним словима као део културног ДНК-а једног града, по којем се све остало мери и сагледава.
Да је било неко друго, „нормалније“ време, тог 8. децембра 1995. десио би се „само“ још један велики наступ тада мега популарног бенда. Али – ратови, санкције и сва мала и велика зла тих година ставили су нашу земљу ван стандардне трасе светских турнеја. Концерт велике, свеже и вруће атракције у Београду деведесетих деловао је као сан. Међутим, сан је постао јава.
Тог 8. децембра 1995. године, у Хали Пионир, догодио се тренутак историјског преокрета. Тхе Продиги, трио из Велике Британије, на врхунцу своје енергије и славе – долази као први озбиљан страни бенд после распада Југославије и увођења санкција. У земљи у којој тада подједнако није било ни струје, ни хлеба, ни бензина, ни слободе – донели су сопствену буку ослобођења. И песму „Бреатхе“.
Песму која тада још није имала своје место на албуму „Фат оф тхе Ланд“, чуло је те вечери премијерно више од 10.000 Београђана. Сетлиста од 18 песама била је попут огромне енергетске лопте која је разбијала зидове апатије. Бакље су се палиле као да је фудбалски дерби, али овога пута – сви су победили.
Отворили су са „Тхе Трицк“, наставили преко „Бреак & Ентер“, па навалили: „Фире“ (Сунрисе Версион), „Хиперспеед“, „Поисон“, „Но Гоод“(Старт тхе Данце)... Завршница је била разорна: „Фирестартер“, „Воодоо „Пеопле“, „Габба“.
Подршку су им пружили домаћи: Лиqуид Лимбс, ДЈ Марк Вее, С.Т.Р.О.Б. и ДЈ Сцхулз.
Тадашњи млади Београд, у сенци рата, медијске блокаде и државе која те заборавила, добио је потврду – нису сами. Уз помоћ баса, бубњева и немилосрдног грува, публика је могла да осети слом песимизма и рађање неке нове енергије. Нове побуне.
Само годину дана касније, Београд (као и остатак Србије) био је на улицама. Протести поводом крађе локалних избора 1996/97. испунили су градове. Током ноћи, спонтано су настајали соундсистеми који су држали демонстранте буднима. А из сваког звучника – Тхе Продиги. Енергија те вечери из Пионира ширила се и наредних година, мимо политике, мимо граница. Као урбана легенда.
Од тада, Тхе Продиги не престаје да долази у Србију. Ту конекцију није успело ништа да прекине – ни код њих, ни код нас.
Повратак: Продиги на јубиларном 25. Екситу
Како то данас изгледа, знамо, јер смо могли да завиримо на овогодишњи Гластонбури на ком су Продиги наступили. Како Миксмаг пише – звук Тхе Продиги-ја разбија жанрове и црпи инспирацију из хаоса, окупљајући масе и уједињујући их у заједничком доживљају потпуног препуштања. Класици погађају право у центар, изазивајући делиријум код исцрпљене али задовољне фестивалске публике. Шоу је посвећен свој браћи и саборцима који више нису са њима, али како су поручили са бине – и док се туга због губитка осећа, она иде руку под руку са слављењем живота.
А шта ће бити код нас у Новом Саду? Тридесет година касније, ствара се мост између генерација. На 25. јубиларном Ексит фестивалу, Тхе Продиги се враћа – 11. јула, на главну бину. Њихов наступ најављен је као догађај који ће избрисати границу између прошлости и садашњости.
Бенд који је заувек променио музичку сцену Балкана, као и поимање електронске музике код нас, поново долази с намером да направи још један историјски рез. На „Ребел Раве” бини придружиће им се и звезде нове тецхно сцене – И Хате Моделс, Лорензо Раганзини и Паоло Феррара, у последњем заједничком б2б сету, као и Трим, француски продуцент познат по експлозивним ливе наступима.
Овај концерт не обећава само добар провод – већ путовање кроз време и звук. Авантуру коју, баш као што ни они децембра 1995, нису пропустили.
(Бета, 08.07.2025)
