Đedović Handanović: Srbija razmatra dve opcije za razvoj nuklearne energije
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je u ponedeljak da je Srbija dobila prvu tehničku studiju o primeni nuklearne energije u mirnodopske svrhe i da se razmatraju dve opcije - tradicionalne nuklearne elektrane i male modularne reaktore.
"Jedna tehnologija tehnički i tehnološki još nije potvrđena. To su mali nuklearni reaktori koji su još u razvoju. Imamo komercijalne nuklearne elektrane koje nude ekonomiju obima, dok mali modularni reaktori nude fleksibilnost, modularnost i nude niže investicione troškove", kazala je Đedović Handanović za Radio-televiziju Srbije.
Studija je pokazala, kako je navela, da postoji mogućnost integracije nuklearne energije u postojeći prenosni sistem Srbije, ali ne u bliskoj budućnosti, već za 15 do 20 godina.
Prema rečima ministarke, priprema za izgradnju nuklearnih objekata zahteva ispunjavanje određenih faza prema smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju, koje traju od pet do sedam godina, a tokom tog perioda potrebno je sprovesti dodatne studije i analize, kao i formirati telo koje će upravljati razvojem nuklearnog programa.
"Te faze traju, prva i druga konkretno, negde između pet i sedam godina. Oko njih treba da se završe dalje dodatne studije i analize, ali i da se formira telo koje će se baviti razvojem nuklearnog programa. Mi smo trenutno upravo u formiranju takvog tela unutar Ministarstva rudarstva i energetike, naravno sa predstavnicima naučnih instituta ali i drugih institucija koje mogu doprineti ovakvom jednom poduhvatu", reka je ministarka i dodala da se to, pre svega, odnosi na obuku stručnih kadrova, što je jako bitno, a procenjuje se da će ceo taj proces koštati negde oko 30 miliona evra.
Ministarka je istakla da je obuka stručnih kadrova ključni deo strategije.
"Na kraju ovog perioda biće doneta odluka o izboru tehnologije i partnerima sa kojima će Srbija sarađivati", kazala je Đedović Handanović i dodala da partneri Srbije u razvoju nuklearne energije još nisu definitivno izabrani.
Francuska kompanija EDF radi na prvoj tehničkoj studiji, a Srbija ima i ugovor o saradnji sa francuskom vladom za rane faze pripreme programa.
"Francuska ima izuzetno veliko iskustvo jer oko 70 odsto svoje energije proizvodi u nuklearnim elektranama i upravlja velikim brojem takvih postrojenja. To je dragoceno znanje koje mogu preneti zemlji u razvoju, kao što je Srbija. Međutim, kada pričamo o izgradnji nuklearnih elektrana, Francuska dugo iste nije gradila", rekla je ministarka.
Ona je istakla da veliko iskustvo sa nuklearnom energijom imaju i Južna Koreja i Rusija.
"Mi nameravamo sa Južnom Korejom da potpišemo jedan sporazum o saradnji koja se tiče obe vrste tehnologije i to u naredna dva meseca, tako da mislim da ćemo sebi dati priliku da razmatramo saradnju sa partnerima iz različitih zemalja", navela je Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, rast potrošnje energije u Srbiji i svetu zahteva trajna i stabilna rešenja za obezbeđenje bazne energije.
"Obnovljivi izvori imaju svoju ulogu, ali nisu dovoljno stabilni jer zavise od vremenskih uslova. Fosilna goriva takođe imaju ograničen životni vek, pa nam je potrebna alternativa koja može dugoročno da obezbedi energiju uz značajno manje emisije štetnih gasova. Nuklearna energija je jedna od takvih opcija, sa radnim vekovima od 80 do 90 godina", rekla je ministarka.
Đedović Handanović je podsetila i na razvoj obnovljivih izvora u Srbiji, posebno u okviru Elektroprivrede Srbije (EPS).
"Otvorili smo prvi solarni park u vlasništvu EPS-a i završavamo vetropark u Kostolcu. Ovi projekti koriste postojeću infrastrukturu i omogućavaju proizvodnju zelene energije za oko 35.000 domaćinstava", kazala je ona.
Naglasila je i važnost projekta reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" koja treba da omogući bolje korišćenje obnovljivih izvora i povećanje energetske sigurnosti.
"Projekat je u završnoj fazi, u toku je dobijanje lokacijskih uslova i finalni pregovori sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju, koja će finansirati izgradnju", rekla je ministarka.
Govoreći o proizvodnji uglja i uvozu, Đedović Handanović je navela da je proizvodnja stabilizovana i povećana za sedam odsto u prvih šest meseci ove godine u odnosu na prošlu, a uvoz je smanjen.
"Kvalitet uglja u našim basenima opada, zbog čega otvaramo nove kopove i ulažemo u opremu za kontinuiranu proizvodnju. Uvoz služi kao rezerva i radi povećanja kalorične vrednosti uglja za veću efikasnost termoelektrana", naglasila je ona.
Govoreći o američkim sankcijama koje pogađaju Naftnu industriju Srbije (NIS), ona je navela da je cilj da te sankcije ne stupe na snagu.
"Zato ćemo nastaviti dijalog i raditi na maksimalnom povećanju rezervi energenat", zaključila je Đedović Handanović.
(beta/cmg)
(Beta, 14.07.2025)
