Ђедовић Хандановић: Србија разматра две опције за развој нуклеарне енергије

Министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је у понедељак да је Србија добила прву техничку студију о примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе и да се разматрају две опције - традиционалне нуклеарне електране и мале модуларне реакторе.

"Једна технологија технички и технолошки још није потврђена. То су мали нуклеарни реактори који су још у развоју. Имамо комерцијалне нуклеарне електране које нуде економију обима, док мали модуларни реактори нуде флексибилност, модуларност и нуде ниже инвестиционе трошкове", казала је Ђедовић Хандановић за Радио-телевизију Србије.

Студија је показала, како је навела, да постоји могућност интеграције нуклеарне енергије у постојећи преносни систем Србије, али не у блиској будућности, већ за 15 до 20 година.

Према речима министарке, припрема за изградњу нуклеарних објеката захтева испуњавање одређених фаза према смерницама Међународне агенције за атомску енергију, које трају од пет до седам година, а током тог периода потребно је спровести додатне студије и анализе, као и формирати тело које ће управљати развојем нуклеарног програма.

"Те фазе трају, прва и друга конкретно, негде између пет и седам година. Око њих треба да се заврше даље додатне студије и анализе, али и да се формира тело које ће се бавити развојем нуклеарног програма. Ми смо тренутно управо у формирању таквог тела унутар Министарства рударства и енергетике, наравно са представницима научних института али и других институција које могу допринети оваквом једном подухвату", река је министарка и додала да се то, пре свега, односи на обуку стручних кадрова, што је јако битно, а процењује се да ће цео тај процес коштати негде око 30 милиона евра.

Министарка је истакла да је обука стручних кадрова кључни део стратегије.

"На крају овог периода биће донета одлука о избору технологије и партнерима са којима ће Србија сарађивати", казала је Ђедовић Хандановић и додала да партнери Србије у развоју нуклеарне енергије још нису дефинитивно изабрани. 

Француска компанија ЕДФ ради на првој техничкој студији, а Србија има и уговор о сарадњи са француском владом за ране фазе припреме програма.

"Француска има изузетно велико искуство јер око 70 одсто своје енергије производи у нуклеарним електранама и управља великим бројем таквих постројења. То је драгоцено знање које могу пренети земљи у развоју, као што је Србија. Међутим, када причамо о изградњи нуклеарних електрана, Француска дуго исте није градила", рекла је министарка.

Она је истакла да велико искуство са нуклеарном енергијом имају и Јужна Кореја и Русија. 

"Ми намеравамо са Јужном Корејом да потпишемо један споразум о сарадњи која се тиче обе врсте технологије и то у наредна два месеца, тако да мислим да ћемо себи дати прилику да разматрамо сарадњу са партнерима из различитих земаља", навела је Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима, раст потрошње енергије у Србији и свету захтева трајна и стабилна решења за обезбеђење базне енергије.

"Обновљиви извори имају своју улогу, али нису довољно стабилни јер зависе од временских услова. Фосилна горива такође имају ограничен животни век, па нам је потребна алтернатива која може дугорочно да обезбеди енергију уз значајно мање емисије штетних гасова. Нуклеарна енергија је једна од таквих опција, са радним вековима од 80 до 90 година", рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је подсетила и на развој обновљивих извора у Србији, посебно у оквиру Електропривреде Србије (ЕПС).

"Отворили смо први соларни парк у власништву ЕПС-а и завршавамо ветропарк у Костолцу. Ови пројекти користе постојећу инфраструктуру и омогућавају производњу зелене енергије за око 35.000 домаћинстава", казала је она.

Нагласила је и важност пројекта реверзибилне хидроелектране "Бистрица" која треба да омогући боље коришћење обновљивих извора и повећање енергетске сигурности.

"Пројекат је у завршној фази, у току је добијање локацијских услова и финални преговори са Јапанском агенцијом за међународну сарадњу, која ће финансирати изградњу", рекла је министарка.

Говорећи о производњи угља и увозу, Ђедовић Хандановић је навела да је производња стабилизована и повећана за седам одсто у првих шест месеци ове године у односу на прошлу, а увоз је смањен.

"Квалитет угља у нашим басенима опада, због чега отварамо нове копове и улажемо у опрему за континуирану производњу. Увоз служи као резерва и ради повећања калоричне вредности угља за већу ефикасност термоелектрана", нагласила је она.

Говорећи о америчким санкцијама које погађају Нафтну индустрију Србије (НИС), она је навела да је циљ да те санкције не ступе на снагу. 

"Зато ћемо наставити дијалог и радити на максималном повећању резерви енергенат", закључила је Ђедовић Хандановић.

(бета/цмг)

(Бета, 14.07.2025)