„Резервисане још у стомаку” и продаване за мање од 600 евра: Полиција разбила ланац трговине бебама

Индонежанска полиција разоткрила је међународни ланац трговине бебама, који је од 2023. наводно продао најмање 25 новорођенчади купцима у Сингапуру.

Власти су ове недеље у индонежанским градовима Понтианаку и Тангерангу ухапсиле 13 људи повезаних са овим криминалним ланцем и спасиле шест беба које је требало да буду продате.

Све су биле старе око годину дана.

„Бебе су прво биле смештане у Понтианаку, где су им сређена имиграциона документа пре него што су послате у Сингапур”, каже Сураван, директор Управе криминалистичке полиције провинције Западне Јаве, за ББЦ индонежански сервис.

ББЦ њиз је затражио коментар од сингапурске полиције и Министарства унутрашњих послова, али није добио одговор.

Циљ овог криминалног ланца надовно је био да пронађе родитеље или труднице који наводно нису желели да задрже дете.

У неким случајевима први контакт је оствариван преко Фејсбука, а затим је комуникација настављана на приватнијим каналима попут Ватсапа (ВхатсАпп), саопштила је полиција.

„Неке бебе су биле резервисане док су још биле у стомаку”, рекао је Сураван.

„Након рођења, група би покрила трошкове порођаја, исплаћивала одређени новчани износ, и одводила бебу”.

Чланови групе су, осим беба које су на продају, тражили и старатеље и људе који су им пружали смештај, као и оне који су израђивали лажна документа, саопштила је полиција.

Након што су бебе преузете од мајки, повераване су старатељима на два до три месеца, а потом слате у Џакарту и Понтианак, где су им припремани лажни изводи из матичне књиге рођених, пасоши и друга документа, додали су.

Бебе су продаване за између 11 и 16 милиона индонежанских рупија, што је између 580 и 840 евра, додала је полиција.

Према исказима ухапшених, група је продала најмање 12 мушких и 13 женских беба у земљи и иностранству.

Већина тих беба била је из различитих општина и градова у индонежанској провинцији Западној Јави.

Индонежанска полиција је 17. јула саопштила да им је „тренутни задатак” да пронађу усвојитеље у Сингапуру.

„Упоредићемо све доступне податке са онима о бебама које су напустиле земљу, како бисмо тачно знали које су бебе одведене, ко их је пратио, када су отишле и ко су усвојитељи у Сингапуру”, рекао је Сураван новинарима.

Додао је да вец́ина информација које је полиција прикупила указује на то да је бебама промењено држављанство, напомињуц́и да власти још увек траже њихове пасоше.

• Нестале бебе у Србији и њихови родитељи: „Наша деца немају цену&qуот;
• Филм о несталим бебама: Да ли су „Шавови” само српска прича
• Прича једне мајке из Србије: „Дали су ми новац, а ја желим свог сина”

Сураван је раније за ББЦ индонежански сервис изјавио да су бебе прибављане договором трговаца људима и родитеља и да до сада ниједна беба није била отета.

Заправо, они родитељи који су пријавили надлежнима да им је дете отето су то учинили јер им посредник није исплатио договорени новац, навео је он.

Сумња се да су бар неки од родитеља пристали да продају њихове бебе због финансијских тешкоћа.

И они би могли да буду оптужени за кривично дело, рекао је Сураван.

„Ако се докаже да је постојао договор између родитеља и извршилаца, родитељи могу да се терете за кривична дела против закона о заштити детета и трговине људима”, објаснио је он.

Индонежанска полиција је затражила помоћ од Интерпола и сингапурске полиције у хапшењу чланова криминалне групе који се још увек налазе у иностранству, као и купаца беба.

„Ставићемо починиоце на потерницу”, рекао је Сураван.

„Такође ћемо издати црвену Интерполову потерницу или затражити од надлежних органа у тим земљама да их ухапсе”.

Криминалне мреже које се баве трговином децом обично циљају жене које су у очајној ситуацији, каже Аи Рахмајанти, повереница Индонежанске комисије за заштиту деце.

„На пример, жене које су затруднеле након сексуалног насиља, које су напустили мужеви, или које су затруднеле у кратким везама”, рекла је Рахмајанти за ББЦ индонежански сервис.

Абортус је у Индонезији забрањен, осим у одређеним случајевима, као што су хитна здравствена стања или трудноћа која је последица силовања.

Аи Рахмајанти каже да се ланци трговине бебама и децом често представљају као породилишта, сиротишта или прихватилишта која наводно брину о рањивим женама и деци.

„Та породилишта или склоништа у почетку звуче саосећајно, говорећи: 'Можете да се породите и одведете бебу кући'.

„Међутим, у стварности нуде новац и незаконито пребацују старатељство над дететом”, објашњава она.

Иако не постоје званични подаци о броју беба које се продају у Индонезији, подаци Комисије за заштиту права детета о трговини људима показују да је овај тренд у порасту.

Комисија је 2020. забележила 11 случајева у којима су деца била жртве незаконитог усвојења, а 2023. чак 59 случајева везаних за отмицу и трговину децом под маском незаконитих усвајања.

Један од последњих случајева којима се Комисија бавила је био 2024, када су бебе пронађене у поступку продаје у граду Депоку, провинцији Западној Јави и на Балију.

Бебе су продаване по различитим ценама, навела је Рахмајанти.

„На Јави се цене крећу између 11 и 15 милиона рупија (од око 580 до 790 евра), док на Балију могу да достигну износ од 20 до 26 милиона (око 1.050 до 1.370 евра)”, каже она.

„Цена зависи још од неколико чинилаца, а један од њих је физички изглед бебе”.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Близнакиње раздвојене по рођењу пронашле се преко ТикТока
• Како криминалци купују бебе на црном тржишту Најробија
• Зашто је једна мајка продала сина за 75 евра

(ББЦ Невс, 07.19.2025)