Дан када је отишао Панса! Поново су остали трагови непоштовања! Зар опет?

Само што сам дошао, мало после пола два. Још увек ми је љуто у очима. Нисам могао у колону. Кренули смо Гец и ја, мој "љути противник" са малог фудбала недељом у Учитељској школи. "Не могу, идем..." Нисам имао снаге да гледам немоћан како одлази још један део нашег детињства, младости. Ма, део живота који смо жедни испијали. Новосадска улица, наши родитељи учинили су нас људима. ЛОПТА! Та најлепша играчка. Није чудно, нисмо је оставили. Лопта је и Саши и