Исповест машиновође Вељка који је немоћно гледао како на његове очи воз убија жену: "Ставила је руке на очи, ја стискам кочницу и показујем јој да бежи - касно!"

Леп је то, али и напоран и мучан посао. Сести у локомотиву и покренути возну композицију тешку неколико тона. Одговорно је и на понос бити машиновођа, али кад ноћу легнеш са сазнањем да ти се неко бацио на шине није лако, а ти ниси ни крив ни дужан. - Имао сам једну девојку која ми се бацила под воз. Ништа, могао сам само да свирам и да почнем брзо кочење. Она се само појавила. Скочила је на шине и сачекала да је воз удари. Није ту ништа могло да се уради - прича