Данас 30. годишњица хрватске операције Олуја
Данас се навршило 30 година од почетка хрватске војно-полицијске операције "Олуја", која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске и до краја рата за независност те земље.
Операција "Олуја" је почела 4. августа 1995. рано ујутру, офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране (ХВО) на подручја Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, која су била део међународно непризнате Републике Српске Крајине.
Хрватска је том операцијом, у којој је учествовало 138.500 припадника хрватске војске и полиције и ХВО, успоставила контролу над последњим деловима територије које су држали припадници Војске Републике Српске Крајине.
Власт Хрватске, на челу са тадашњим председником Фрањом Туђманом, прогласила је крај операције "Олуја" 7. августа увече, иако су спорадични сукоби настављени до 14. августа.
Операција "Олуја" се убраја у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше Југославије. Као акцију етничког чишћења, операцију "Олуја" је оквалификовао и Међународни суд правде у Хагу, у образложењу пресуде из фебруара 2015. године.
Према подацима Комесаријата за избеглице и миграције Србије, током и после акције "Олуја" протерано је више од 250.000 Срба, убијено их је око 1.700, а више од 700 се и даље води као нестало.
Документационо-информациони центар Веритас наводи да су убијене 1.284 особе српске националности и да се 619 води као нестало, и да је међу њима 1.247 цивила. Три четвртине страдалих били су старији од 60 година, а међу жртвама су 564 жене, наводи Веритас.
Хрватске невладине организације и удружења процењују да је током и после "Олује" убијено више од 600 цивила, да је спаљено више од 22.000 кућа, и да је Хрватску тада напустило око 150.000 њених грађана, чији је повратак годинама био системски отежаван и онемогућаван.
За злочине над цивилима у "Олуји", пред Хашким трибуналом се судило тројици хрватских генерала. У првостепеном поступку, Анте Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора за учешће у удруженом злочиначком подухвату са циљем трајног уклањања Срба из Хрватске, док је Иван Чермак ослобођен. Жалбено веће је преиначило првостепену пресуду већином три према два и правоснажно ослободило Готовину и Маркача.
У Србији се годишњица "Олује" обележава 4. августа, када је почела операција, као Дан сећања на страдале и прогнане Србе. Хрватска слави Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља 5. августа, када су њене снаге ушле у готово празан Книн и истакле заставу Хрватске на Книнској тврђави.
Дан сећања на страдале и прогнане Србе обележен је синоћ у Сремским Карловцима, церемонијом "Олуја је погром - Памтимо заувек", коју су заједно организовале Србија и Република Српска.
Међу присутнима су били председници Србије и Републике Српске, Александар Вучић и Милорад Додик, некадашњи председник Србије Томислав Николић, српска чланица Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, премијер и председница Скупштине Србије, Ђуро Мацут и Ана Брнабић, као и бројни чланови влада и парламената Србије и Републике Српске, представници Војске Србије и Српске православне цркве.
Вучић је на скупу изјавио да највећи део српског народа "не жели да се одрекне српског имена и презимена - ни Крајишког, ни оног из Црне Горе, ни оног из Републике Српске".
"Онима који призивају 'Олују' у Србији, као и онима који призивају 'Олују' у Републици Српској, рекао сам безброј пута, мислили су да се шалим - Молим вас не покушавајте, ниједна вам 'Олуја' више неће успети. Никада више вам нећемо дати да угрозите слободу Србина на било који начин", рекао је Вучић.
Додик, кога је Суд БиХ прошле недеље правоснажно осудио на годину дана затвора и на шест година забране обављања функције, казао је да је Србима у БиХ потребна "нека врста политичке офанзиве" јер другачије "неће моћи да се одбране".
"Срушили су Дејтонски споразум. Од Дејтонског споразума, који упорно бранимо, остале су само олупине. Морамо да кренемо у неку врсту политичке офанзиве, не можемо да се одбранимо на овај начин, јер исти они који су истерали Србе из Крајине сада су против Републике Српске - они из Брисела, доскора и они из Америке, не могу да кажем и из садашње Америке, и наравно Муслимани из БиХ", казао је Додик.
Српско народно веће у Хрватској јуче је у селу Доњи Жировац организовало комеморацију за страдале и прогнане у акцији "Олуја", на којој су били и представници две опозиционе странке из Србије - Зелено-левог фронта и Покрета слободних грађана.
Лидер Срба у Хрватској Милорад Пуповац рекао је на комеморацији да поступак утврђивања одговорности за злочине током операције "Олуја" никад није започет и да страдања Срба "остају изван институционалног сећања и без покретнуих истрага".
Хрватска ће 30. годишњицу "Олује", Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља обележити сутра бројним догађајима широм земље, а централна манифестација ће и ове године бити у Книну, уз целодневни програм.
Централна манифестација, уз учешће државног врха, биће одржана на стадиону фудбалског клуба Динара, док ће на Книнској тврђави бити традиционална церемонија подизања заставе Хрватске. Свечаност на стадиону биће завршена приказом способности припадника хрватске војске и полиције, а целодневни програм вечерњим концертом у организацији Града Книна.
Министарство спољних послова Србије је синоћ саопштило да обележавање годишњице операције "Олуја" у Хрватској "у слављеничком и тријумфалистичком тону" не доприноси ни помирењу ни јачању међусобног поверења и стабилности у региону.
"Посебно забрињава што и данас, три деценије након 'Олује', сведочимо реторици мржње и нетрпељивости, као и све присутнијем говору који подстиче поделе на етничкој основи. Такве појаве, нажалост, нису спорадичне нити изоловане, већ указују на ширу друштвену атмосферу која није у сагласју са темељним европским вредностима", навело је Министарство које води Марко Ђурић.
(Бета, 04.08.2025)
