Милатовић: Значка брода Јадран лоше утиче на позицију Црне Горе у преговорима с Хрватском

Власништво школског брода "Јадран" Црној Гори оспорава Хрватска, која је прошле седмице Подгорици упутила протестну ноту због израде значке са једрењаком саграђеним тридесетих година прошлог века.

"Значку са мотивом брода доживео сам као непотребан корак у овом тренутку када је у току активан дијалог наше и хрватске стране о питањима о којима имамо различите ставове. Интересе наше државе најбоље можемо да заштитимо одмереним, мудрим и правовременим политичким одлукама које неће отварати нове фронтове. То не значи да ћемо одустати од ставова које јасно заступамо у односу на сва питања, па и на питање брода 'Јадран'", рекао је Милатовић у интервјуу подгоричком радију Антена М.

По његовим речима, Црна Гора неће градити европски пут ни на провокацијама, ни на попуштању, већ на јасним аргументима, поштовању међународног права и партнерских односа.

"Све друго је политички театар који можда пуни насловнице, али лоше утиче на наше преговарачке позиције", рекао је Милатовић.

Загреб сматра да је Министарство одбране Црне Горе донело "једнострану одлуку" и потез који "није у духу добросуседских односа, те критеријума и вредности Европске уније које је Хрватска дужна поштовати".

Хрватска сматра да брод припада њој, а протестном нотом су најавили "детаљну анализу укупне војне сукцесије", према којој, како тврде, Црна Гора Хрватској дугује више од две милијарде долара.

Из Министарства одбране је раније саопштено да је значка израђена у знак "поштовања према дугој поморској традицији и значају који брод има за Црну Гору", те да ће брод остати трајни симбол њене поморске културе и међународне сарадње.

Хрватској је ово трећи протест због школског брода, који је се по избијању рата на простору бивше Југославије 1990-их затекао на ремонту у Тивту, гдје је и остао.

Предмет дипломатских несугласица између Хрватске и Црне Горе "Јадран" је био и 2018. године, када је упућена прва протестна нота због војног брода, а разлог је био његов одлазак на међународну пловидбу на релацији Тиват – Малта – Тиват, што је Загреб оценио као провокацију и непријатељски чин.

Друга протестна нота стигла је 2023. године, када је Црна Гора обележила 90. годишњицу брода, што је Хрватска проблематизовала.

Брод "Јадран" је био у саставу Ратне морнарице Југословенске народне армије (ЈНА) са базом у ратној луци "Лора" у Сплиту.

Након избијања рата 1990-их постигнут је договор да се наоружање и војне инсталације, које су се на почетку сукоба нашле на територији појединих република, могу сматрати и власништвом тих република, тако је и школски брод "Јадран", који се у том тренутку затекао на ремонту у тиватском "Арсеналу", остао у поседу Црне Горе.

"Јадран" је почео да плови 19. августа 1933. када је званично уписан у Флотну листу тадашње Краљевске морнарице Југославије.

Изграђен је у Хамбургу у Немачкој, а до данас су се на њему обучиле и школовале бројне генерације поморских официра.

Једрењак има три јарбола, дуг је 58,2 и широк скоро девет метара, са највишим јарболом високим 33 метра.

Брод је данас везан у Тивту где, осим што служи за обуку и школовање поморских официра, представља украс града, али и место где црногорски званичници организују пријеме за високе званице.