Драганова воденица меље на поштење! Нема продавца, свако сам узима брашна колико му треба и оставља новац
Курир пре 24 дана
"На око девет километара од Ваљева на путу ка Лозници, у селу Златарићу, видео сам таблу на којој је писало Драганова воденица, па сам решио да свратим", пише Ненад Благојевић, аутор ове необичне приче са душом.
Пријатељи су ми наговестили да унутра нема никога, да је отворена и дању и ноћу и да је реч о необичној самопослузи, где се људи послуже брашном и оставе новац. Тако је и било кад сам дошао. Камен је млео брашно, препознатљив звук је одзвањао том кућицом, а врата су била откључана. Цене су биле детаљно исписане, а брашно упаковано у кесе, измерено и поређано на полицама. Кукурузно бело и жуто, пшенично: на посетиоцима је да пазаре оно шта желе и да прођу
