Дојче веле о уздржаној реакцији ЕУ на догађаје у Србији и могућности пораста притиска Уније

Немачки портал Дојче веле (Деутсцхе велле - ДВ) пише о реакцији Европске уније (ЕУ) на дешавања у Србији где за сада од ЕУ стижу уздржани позиви да се обезбеде основна права на окупљање и смире напетости, и пита се да ли би ускоро могао да порасте притисак на власти Александра Вучића са те стране.
ДВ наводи да је ситуација у Србији напета и да стижу свакодневно нови извештаји о полицијском насиљу против демонстраната, хапшењима – и оптужбама да власт ангажује батинашке групе против грађана.
Указује да су протести који су почели после пада надстрешнице у Новом Саду у новембру, дуго били мирни – али да насиље последњих дана ескалира и да "популистички председник Србије Александар Вучић сада жели још оштрије да се обрачуна с протестима".
Као реакцију Брисела на ескалацију у земљи кандидату за чланство у ЕУ Дојче веле пише да је амбасадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат (вон Бецкератх), позвао у саопштењу "све стране на смиривање напетости" те да мора бити прописно истражена свака сумња у прекомерну употребу силе од стране полиције.
Европска комисија је на упит ДВ саопштила да пажљиво прати ситуацију, преноси немачки портал и наводи речи портпарола Европске комисије да "Права на мирно демонстрирање и слободу окупљања морају бити поштована, а власти морају заштитити учеснике окупљања од повреда или насиља".
Дојче веле указује да оваква саопштења некима нису довољна те да критичари већ месецима траже оштрији курс према српској власти и председнику Вучићу.
Један од тих, наводи ДВ, је европосланик Тонино Пицула, известилац за Србију и хрватски социјалдемократа који је критиковао што ЕУ не показује јединствени и критичнији став према Србији.
"ЕУ овог тренутка нема мотива или капацитета да се другачије односи према малигном режиму Александра Вучића. За разлику од Украјине, недостаје компонента заједништва у ЕУ-у која би представљала притисак који би довео до компромиса и можда изласка на изборе“, преноси Дојче Веле речи Тонина Пицуле за Н1.
У томе би такође могли да играју улогу стратешки интереси Брисела и Београда, указује ДВ подсећајући да је прошле године Немачка са Србијом потписала Споразум о литијуму.
У тексту се наводе и речи Антигоне Имери из Центра за европске политичке студије (ЦЕПС) из Брисела, да је осим тога Србија вешто користила пријатељске односе са Русијом, те да је ЕУ из страха од приближавања Руисији била превише попустљива према Србији, уз оцену да је "та стратегија пропала" и да "ЕУ сада мора хитно да постави другачији тон".
Али, како додаје ДВ и после најновије ескалације насиља, ЕУ је наставила по старом са Србијом и није експлицитно позвала владу на одговорност.
Антигона Имери сматра да је то из "геополитичке перспективе разумљиво" али да постаје проблематично уколико се ствара утисак да се то чини на рачун основних вредности Уније.
Такав утисак додатно поткопава поверење многих људи у ЕУ - а оно је у Србији ионако слабо, указује ДВ.
Више истраживања је овог пролећа показало да само око 40 одсто грађана подржава улазак у ЕУ, док је више од половине против, док друга истраживања показују тесну трку, наводи немачки портал.
Како ДВ указује не виде сви стручњаци стратегију Брисела према Београду као проблематичну.
"Мислим да је прерано оцењивати став ЕУ по том питању", каже Нина Вујановић из бриселског труста мозгова "Бруегел" и додаје да је ЕУ сигнализирала да прати ситуацију и то треба и даље да чини.
Она сматра да би ЕУ уместо вршења притисака требало да користи економске подстицаје те да би тако ризик да се Србија приближи Русији био мали. Вујановић каже да Србија има много већи привредни интерес да спроводи ЕУ реформе него да се окреће Русији, и да је земља економски одавно снажно повезана са ЕУ.
Притисак на Вучиц́а и његове колеге могао би да се изврши економским средствима обзиром да је ЕУ обец́ала Србији 1,6 милијарди евра до 2027. године, а та средства су везана за спровођење реформи, каже Вујановић додајући да би "ЕУ могла да одложи ли смањи та средства ако утврди да земља не испуњава обавезе" и да тренутно изгледа да је Србија далеко од спровођења потребних реформи.
Дојче веле подсећа да се у извештају ЕУ о владавини права у Србији, објављеном у јулу, наводи да и даље постоји снажан политички притисак на правосуђе и актере цивилног друштва, те да расте забринутост за безбедност новинарки и новинара у земљи.
"Управо против тога студенти и грађани у Србији месецима излазе на улице – упркос опасности да их полиција ухапси или повреди. Ако насиље на протестима не престане, ЕУ би могла бити под све већим притиском да заузме јаснији став према Београду", закључује Дојче веле.
(Бета, 23.08.2025)












