Додик за ББЦ: Срби у БиХ имају право да траже „статус независне државе"

Милорад Додик, лидер Републике Српске, једног од два ентитета у Босни и Херцеговини, изјавио је за ББЦ руски сервис да ће покушати да убеди Владимира Путина, председника Русије, да подржи његове тежње и планове за одржавање референдума о независности.

То би сигнализирало даљу ескалацију уставне кризе која прети да доведе до распада земље и изазове нови етнички сукоб.

Милорад Додик се годинама противи централној влади Босне и Херцеговине (БиХ) у Сарајеву.

Али у августу 2025, ова конфронтација је ушла у критичну фазу: Уставни суд у Сарајеву је забранио Додику да обавља званичне функције шест година, после чега га је Централна изборна комисија сменила са места председника Републике Српске и одредила датум нових избора.

Он је одбацио одлуку и остаје на функцији; очекује се да ц́е вец́ина босанских Срба бојкотовати нове изборе. Додик се састао са ББЦ новинарима у председничком кабинету у Бањалуци.

„Босна и Херцеговина је бесмислена. После свих међународних операција, притисака, трикова и обмана, она је неисправна земља. Не заслужује право на постојање и логично је да српски народ захтева своје право на статус независне државе“, рекао је Додик.

Такође је казао да жели да обезбеди подршку руског лидера за планове за одвајање од БиХ:

„О томе смо разговарали и раније, али Путин је увек подржавао Дејтонски споразум и територијални интегритет Босне и Херцеговине. О томе се разговарало и последњи пут када смо разговарали. Али много тога се променило од тада. Покушац́у да га убедим да подржи наш став (о независности РС). Не знам да ли ц́у успети, али ц́у свакако о томе говорити.“

• Референдум у Републици Српској: Због чега је расписан и шта хоће Додик
• Милорад Додик више није председник Републике Српске, Суд БиХ одбио жалбу
• Додик одустао од закона о 'заштити уставног поретка РС', опозиција га назива 'репресивним'

Састанак са Путином се очекује у октобру – а 25. октобра одржац́е се референдум који организује Додик, а којим ц́е се довести у питање овлашц́ења централних власти БиХ.

Становници РС ц́е морати да одговоре да ли прихватају одлуке Уставног суда и Високог представника – највишег цивилног посматрача спровођења мировног процеса, који је традиционално представник једне од земаља ЕУ.

Додик назива високог представника „неизабраним странцем“ чији су поступци нелегитимни.

За федералну владу БиХ у Сарајеву, Додикова реторика представља сепаратизам, а референдум је неуставан.

Мало ко сумња да ц́е босански Срби подржати њиховог лидера на референдуму - и да ц́е Сарајево одбацити резултат.

Шта би се потом десило?

Додик предлаже још једно гласање.

„Вероватно ц́емо у неком тренутку питати народ да ли жели да живи у Босни и Херцеговини, где се његова воља не поштује.“

Он инсистира да има право да тражи независност јер је модерна Босна настала као резултат споразума наметнутог Србима са другим делом земље, Федерацијом Бошњака и Хрвата:

„Сада једна од страна споразума, Република Српска, жели да је напусти.“

• Дан победе у Москви: Уз Путина Си Ђинпинг, Вучић, Додик и Фицо
• Пропао покушај привођења председника РС Милорада Додика, Шмит га казнио
• Иде ли Република Српска ка независности: Шта пише у нацрту новог Устава

Власти БиХ и међународна заједница као одговор истичу да Република Српска ужива највиши степен аутономије са сопственом заставом, полицијом и владом.

Поред тога, као део БиХ, добила је стотине милиона евра финансијске помоц́и и инвестиција од земаља ЕУ, као и безвизни режим и статус земље кандидата за ЕУ.

Рат у БиХ од 1992. до 1995. године поделио је дојучерашње суседе, који су говорили истим језиком, у три групе по етнорелигијским линијама: Бошњаке (муслимане), православне Србе и католичке Хрвате.

Више од 100.000 људи је погинуло, што је око 2,3 одсто становништва земље пре рата, док је више од два милиона људи постало је интерно расељена лица и избеглице.

Рат је завршен 1995. године Дејтонским мировним споразумом, који су преговарале Сједињене Америчке Државе уз подршку Европске уније и Русије.

Додик није учествовао у рату. Године 1998. постао је премијер РС уз подршку америчке државне секретарке Мадлен Олбрајт, која га је видела као алтернативу националистима.

После два мандата премијера, изабран је за председника РС, затим за члана Председништва Босне и Херцеговине из редова Срба, а потом се вратио у председништво РС.

• О одликовању и посетама: Шта значе сусрети Додика и Путина
• Све претње Милорада Додика напуштањем Босне и Херцеговине
• Додик осуђен на годину дана затвора, Србија га неће хапсити, каже Вучић

Додик је и даље најпопуларнији политичар међу Србима у БиХ.

Али његов однос са Западом се променио. Он назива учешц́е ЕУ у политици БиХ „окупацијом“, налази се под америчким санкцијама од 2017. и састаје се са руским лидером тако често да га називају „Путиновим човеком на Балкану“.

Он одбацује тај опис: „Некада су ме називали америчким човеком или нечијим другим. Али ја сам човек српског народа у Босни, мог народа.“

Поред Путина, он полаже велике наде и у америчког председника Доналда Трампа, кога назива „колосалном историјском фигуром“ и каже да је веома срец́ан због његовог повратка на власт.

Пошто је Трамп освојио други председнички мандат мандат, Додик се чак и фотографисао носец́и црвену капу са натписом „Учинимо Америку поново великом“.

Али то осец́ање је до сада остало неузврац́ено са друге стране Атлантика.

У марту је амерички државни секретар Марко Рубио оптужио Додика да поткопава институције Босне и Херцеговине и угрожава њену безбедност и позвао америчке партнере да се супротставе његовим акцијама.

Трампова администрација је задржала санкције против Додика које су увели његови претходници.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Сви Младићеви људи: Оперативци који су спровели геноцид
• Босна и Херцеговина: Три народа, три уџбеника историје
• Шта за Балкан значи повратак Трампа
• Босна и Херцеговина: Да ли је Дејтонски споразум кочница
• Амерички државни секретари и Балкан: Преко океана, али стално пред очима
• „Свесрпски сабор&qуот; у Београду: „Ми смо за мир, треба нам слога&qуот;

(ББЦ Невс, 08.31.2025)