Генеза једног ћација

Осамдесете године прошлог века, основна школа. Тридесетак ђака у разреду. Већ у том старосном добу, јасно смо разликовали успешне од неуспешних ђака. Било је срамота бити лош ђак. Такви су бежали у задње клупе осећајући још тада своју „посебност“. Дружење са њима није било превише пожељно. Тадашњи систем, какав год из данашње перспективе изгледао, није их „бодрио“ и гурао у први план. Нешто касније, то се променило. Реч „срамота“ је готово неопажено ишчилела