Разгледница Риге: Сецесија, залив и пијаца

Широм Риге наилазимо на различите симболе, између осталих, сецесију, уметнички стил, радо виђен на бројним градским објектима, оближњи Ришки залив и, једну од најимпозантнијих пијаца у Европи, интересантног историјата.

BBC News 08.09.2025 | Немања Митровић - ББЦ

Зелена и плава, шарена и сивкаста - све су то нијансе Риге.

Главни град Летоније спаја мноштво боја, како градским зеленилом, шумама и реком Западном Двином (Даугава), која се улива у залив назван по престоници - делу Балтичког мора, тако и архитектуром и временским приликама.

Рига је настала почетком 13. века као лучки град и у наредних пар векова била један од центара Ханзеатске лиге, средњовековног савеза трговачких еснафа (удружење људи који раде исти посао или занат) градова у централној и северној Европи, доминантне на Балтичком мору.

Иако је већи део објеката изгорео или уништен у ратовима, историјски центар Риге је заштићен и налази се на листи Светске културне баштине (УНЕСКО) од 1997.

Летонска престоница, у којој живи око 850.000 људи, више од трећине укупног становништва ове балтичке земље, сведок је многих историјских догађаја, освајања и укрштања бројних култура, као и економских и трговачких путева, те не чуди што се у њој данас осликавају разни утицаји.

Зато широм Риге наилазимо на различити културне, архитектонске и географске симболе, између осталих, сецесију, уметнички стил, радо виђен на бројним градским објектима, оближњи Ришки залив и, једну од најимпозантнијих пијаца у Европи, несвакидашњег историјата.

Jedan od najznačajnijih primera secesije u Rigi nalazi se u ulici Elizabetes 10b — Један од најзначајнијих примера сецесије у Риги налази се у улици Елизабетес 10б

Европска престоница сецесије

Оно што је у архитектонском смислу Суботица за Србију, то је Рига за Европу - престоница сецесије.

Више стотина зграда у овом граду на реци Западној Двини (другачије Даугава) изграђено је у овом лепршавом уметничком стилу, заступљеном крајем 19. и почетком 20. века.

То се поклапа са периодом у коме је Рига доживела економски и демографски процват.

Најзаступљенија је у делу града под називом „Тихи центар&qуот;, а бисер сецесије је вероватно улица Алберта, где се овај уметнички стил може запазити на фасадама више објеката, изграђеним од 1901. до 1908. године.

Чак осам грађевина у овој улици су препознате као „архитектонски споменици од националног значаја&qуот;.

Важне зграде у стилу сецесије налазе се, између осталог, у улицама Елизабетес и Стрелниеку.

Zgrada u ulici Strelnieku 4a, arhitekte Mihaila Ajzenštajna, izgrađena je 1905. godine. — Зграда у улици Стрелниеку 4а, архитекте Михаила Ајзенштајна, изграђена је 1905. године.

U ulici Alberte nalazi se čitav niz zgrada podizanih u stilu secesije. — У улици Алберта налази се читав низ зграда подизаних у стилу сецесије.

Secesija u ulici Alberta — Сецесија у улици Алберта

Brojevi 2, 2a, 4, 6, 8, 11, 12 i 13 u ulici Alberta su letonski spomenici arhitekture. — Бројеви 2, 2а, 4, 6, 8, 11, 12 и 13 су летонски споменици архитектуре

Zgrade su podizale arhitekte Ajzenštajn, Mandelstam i Pekšens — Зграде су подизале архитекте Ајзенштајн, Манделстам и Пекшенс

I ovu zgradu u ulici Elizabetes 10b, izgradio je arhitekta Mihail Ajzenštajn 1903. godine — И ову зграду у улици Елизабетес 10б, изградио је архитекта Михаил Ајзенштајн 1903. године

Secesija je zastupljena i u Ulici slobode (Brivibas iela), jednom od glavnih gradskih bulevara, koji se proteže na dužini od čak 12 kilometara. Ulica se tokom nemačke okupacije zvala po nacističkom vođi Adolfu Hitleru, a u sovjetskom periodu po komunističkom vođi Vladimiru Iliču Lenjinu. — Сецесија је заступљена и у Улици слободе (Бривибас иела), једном од главних градских булевара, који се протеже чак 12 километара. Улица се током немачке окупације звала по нацистичком вођи Адолфу Хитлеру, а у совјетском периоду по комунистичком лидеру и идеологу Владимиру Иличу Лењину

Većina objekata izgrađenih u secesiji nalaze se nešto dalje od strogog centra grada, poput ovog, nedaleko od Prve riške bolnice — Већина објеката изграђених у сецесији налазе се нешто даље од строгог центра града, попут овог, недалеко од прве болнице у Риги

Дете Балтичког мора - Ришки залив

Ришки залив и Балтичко море деле заједничку прошлост.

Ово море на северу Европе које, између осталог, запљускује обале Скандинавског полуострва, може се посматрати као „чедо последњег леденог доба&qуот; које се завршило пре око 12.000 година.

На простору Балтика некада се налазио велики ледник иза кога је, по повлачењу, остала огромна водена површина која је прошла кроз различите фазе, како кроз језерску, тако и кроз морску.

Последња се завршила пре око 8.000 година када је настало, релативно младо, Балтичко море каквим га данас познајемо - и којем припада Ришки залив.

И данас током зиме долази до смрзавања делова Ришког залива, те се кроз рупе на површини одвија риболов на леду, те пецају његове редовне станарке, рибе папалине и харинге.

На обалама Ришког залива, пола сата возом од Риге, налази се и туристичко место Јурмала, наводно једно од омиљених летовалишта највиших комунистичких функционера из времена Совјетског савеза.

На више километара дугој пешчаној обали је и објекат у сецесији из 1916. године, такозвана кућа на плажи Емилије Рацене.

Obale Riškog zaliva u Jurmali početkom septembra 2025. — Обале Ришког залива у Јурмали почетком септембра 2025.

U Jurmali živi više od 50.000 stanovnika i nalazi se na oko 25 kilometara od Rige — У Јурмали живи више од 50.000 становника и налази се око 25 километара од Риге

plaža u Letoniji — У приобаљу се могу видети и многе птице, највише галебови и патке

Na obali Riškog zaliva nalazi se još jedno zdanje u secesiji - kuća na plaži Emilije Racene, stara više od jednog veka — На обали Ришког залива је још једно здање у сецесији - кућа на плажи Емилије Рацене, стара више од једног века

Riški zaliv je plitak, a najveća dubina iznosi oko 54 metara — Ришки залив је плитак, а највећа дубина је око 54 метара

Ušće Zapadne Dvine (Daugave) u Riški zaliv, iz aviona — Ушће Западне Двине (Даугаве) у Ришки залив, из авиона

Некада хангар за цепелине, данас једна од највећих пијаца Европе

У срцу Риге, покрај Западне Двине, налази се и њена чувена Централна пијаца.

Поред тога што је једна од највећих у Европи, пијаца има и интересантан развојни пут.

Састоји се од пет великих објеката са полукружним кровом који су првобитно изграђени као хангари за немачке цепелине (другачије дирижабл), врсту великог ваздушног брода.

За потребе пијаце су после Првог светског рата реконструисани, те су задржани само њихови горњи делови, док су основне конструкције изграђене од цигли и армираног бетона.

Отворена је 1930. и део је заштићеног историјског центра Риге под УНЕСКО-м.