Како се Кирил замонашио због Ника Кејва
Велике приче пре 5 дана | Пише Бранко Росић
Тридесет и пет година од када сам први пут видео Ника Кејва преко фалсификоване улазнице, поново сам се нашао на његовом концерту али у Скопљу. Тамо сам срео човека који се због Кејва замонашио, аустралијског амбасадора у Београду и сетио се како је мој последњи контакт са Теофилом Панчићем била расправа треба ли се или не спустити са Кејвом на београдску реку прошле године и чути његов класик "Тхе Схип Сонг"
Разни путеви воде до Ника Кејва, а мој први ка њему је био преко фотокопирнице. Први текст који сам објавио о Кејву био је у фанзину који је издавао београдски СКЦ а штампао се у фотокопирници Савеза дистрофичара. Тај текст у праисторији мог бављења новинарством био је о нултој тачки каријере Ника Кејва, аустралијском бенду Тхе Биртхдаи Парти. И други пут сам до Ника Кејва дошао преко фотокопирнице. Његов први концерт у Београду био је у СКЦ-у, у јуну 1990,
