Интервизија: Пет ствари о руској Евровизији

Да сте заспали 1960-их и пробудили се пре неколико дана на тренутак би вам се учинило да је време стало.

Истина, нема некадашње Гвоздене завесе и западног и источног блока и живимо у ери дигиталних технологија и вештачке интелигенције.

Међутим, политички потези који се повлаче на глобалној шаховској табли поново исцртавају блоковске поделе - па и у музици.

Због инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, Русији је забрањено да учествује на Песми Евровизије, највећем музичком такмичењу у Европи.

Владимир Путин, руски председник, зато је у фебруару 2025. потписао декрет којим је са полица прошлости вратио такмичење још из периода Хладног рата - Интервизију.

Путин је са великог видео бима поздравио учеснике музичког такмичења, које ће 2026. године преузети Саудијска Арабија.

На такмичењу одржаном за викенд победио је вијетнамски представник Дук Пук.

Србију је представљао Слободан Тркуља, који је заузео 14. место.

Као и пре пола века, на Интервизији 2025 учествовале су државе које негују блиске везе са Москвом.

Погледајте фотогалерију са Интервизије 2025.

У друштву Кине, Бразила, Саудијске Арабије, Белорусије, Венецуеле, Кубе, нашла се и Србија.

Балансирање које Београд примењује на пољу спољне политике делује изгледа и у свету културе.

Србија је, уз Белорусију, једина европска држава која Русији није увела санкције због чега између осталог не напредује на путу ка ЕУ, иако према речима високих функционера - њему тежи.

На основу којих критеријума је одлучено да је 20. септембра у Москви представља Слободан Тркуља - није познато.

Он је на такмичењу заузео 14. место са 236 поена.

Било је најављено да ће на Интервизији учествовати и представница Сједињених Америчких Држава, али је у последњем тренутку тај наступ отказан.

Због рата у Украјини, САД је увела снажне санкције против Русије.

Хајде да видимо како је све почело.

Хладноратовски одговор

Хладноратовска подела настала после Другог светског рата пренела се и на музику.

Совјетским извођачима је било забрањено да учествују на Песми Евровизије и Москва је одлучила да организује сопствено конкурентско такмичење - Интервизију.

Прво издање одржавало се у пољском граду под називом Музички фестивал у Сопоту.

Било је то само недељу дана пошто је подигнут један од симбола Хладног рата - Берлински зид.

Шумска опера, амфитеатар на отвореном у овом граду, угошћавао је сваке године музичаре, углавном, источно од Гвоздене завесе.

За овај догађај заслужан је пољски пијаниста Владислав Шпилман „који је позвао певаче из читавог света, не само из Источне Европе&qуот;, присетила се пољска музичка новинарка Марија Шабловска.

„Фестивал је постао веома популаран у читавом источном блоку&qуот;, испричала је за ББЦ.

Међутим, директор Пољске телевизије одлучио је да Фестивал у Сопоту претвори у нешто много веће - желео је источну Евровизију.

„Такмичење је постало средство пропаганде источних земаља&qуот;.

Исту намену многи учитавају у Интервизију 2025.

„Одлична платформа где Кремљ може да промовише сопствену пропаганду и наратив, који је у супротности са вредностима и ставовима земаља Евровизије, међу којима многе активно подржавају Украјину&qуот;, каже Барбара Бареиро Леон са Универзитета Абердин.

За украјинског министра спољних послова Интервизија је инструмент непријатељске пропаганде и средство ширења руске агресивне политике.

Погледајте кратки видео експлејнер који смо приредили о Интервизији

хттпс://ввв.фацебоок.цом/ББЦНевснасрпском/видеос/613875211660219

Музичка несврстаност

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ) се током хладноратовске поделе придржавала несврстаности и у музичком свету.

Њени извођачи су, уз музичаре из Финске, једини учествовали и на Песми Евровизије и на Интервизији, пише историчар Деан Вулетић у књизи Популарна музика и политичка либерализација у Источном блоку.

Југославију и Финску су на овим музичким такмичењима често представљали исти уметници, али са различитим песмама.

Југословенски музичар Ладо Лесковар учествовао је на Интервизији 1966, а годину дана касније на Евровизији.

Социјалистичкој Југославији је певач Вице Вуков два пута доносио друго место.

Нумером Мајко, да ли знаш чувени југословенски и хрватски певач Оливер Драгојевић је заузео осмо место, док је три године касније седми био извођач Неца Фалк.

Готово пола века касније Србија покушава да води сличну спољну политику, балансирајући између Истока и Запада и поново је пресликава на поље музике.

На Интервизији 2025, државу је представљао Слободан Тркуља, „легенда модерне балканске музичке сцене&qуот;, како се наводи на на званичном сајту организатора.

„Оснивач Балканополиса, више од 25 година гради јединствени музички мост између традиције и савремености&qуот;, објављено је у наставку.

Према правилима такмичења извођаче бирају коорганизатори - јавне институције, телевизије, приватне компаније.

Међутим, ко је послао Тркуљу у Москву питање је без одговора.

Сви сте добродошли

Учешће на Интервизији средином 20. века није било ограничено само на Совјетски Савез и њене сателитске државе.

У покушају да надмаши Евровизију и представи се као највећи музички фестивал на свету, совјетска верзија је била отворена за музичаре из читавог света.

Чест гост била је и Куба, а извођач ове карипске државе наступао је први на Интервизији 2025.

Победница 1968. била је представница Шпаније, а учешће ове државе је одражавало интересовање режима Франциска Франка да развије дипломатске односе са Источном Европом, подсећа историчар Вулетић.

Учествовање Западне Немачке 1968. симболизовало је почетак нормализације односа са источноевропским државама.

Америка замало стигла

На овогодишњем издању Интервизије учествовали су музичари ван граница Русије - углавном из земаља са којима је Москва у пријатељским односима.

Међутим, било је најављено да ће се за прву награду надметати и представница Америке.

Реч је о Василики Карађоргос, познатијој као Васи, која има више од четири милиона слушалаца месечно на сервису за стримовање музике Спотифај.

Она није била првобитни амерички избор, већ је требало да замени певача и продуцента Брендона Хауарда, који је у последњем тренутку отказао путовање преко океана „из породичних разлога“.

У последњем тренутку учешће америчке представнице је отказано односно она се повукла због „политичког притиска Владе Аустралије&qуот;, навели су организатори.

Васи је рођена у Аустралији, има грчке корене, али живи више од деценије у САД, чији пасош има.

Позната је по извођењу електронске музике, али и подржавању права ЛГБТ заједнице, што се коси са правилима овог музичког такмичења.

Интервизија промовише традиционалне универзалне и породичне вредности праћене духовним идеалима, што јасно мора да се види и у њиховим нумерама.

Организатори су навели да је Саудијска Арабија пристала да буде домаћин следеће године.

Слично, а опет другачије

Совјетски Савез није у потпуности копирао формат Песме Евровизије.

Држава која би освојила главну награду није била у обавези да организује такмичење наредне године, готово свако било је у Пољској.

Док су извођачи Евровизије имали око три минута за извођење песме, учесници Интервизије временски нису били ограничени.

Тако је једна Чехословакиња остала на бини 45 минута.

Временских оквира је сада постојао, а победник је добио награду у вредности више од 300.000 евра.

Вијетнамац Дук Пук наступио је са песмом која се ослања на народно предање о краљу који је одбио напад непријатељске војске.

Међународни жири, у коме је био и српски продуцент Мирко Раденовић, изабрао је његов наступ праћен пиротехником за победнички.

Другопласирани је био Киргистан, а Катар је заузео треће место.

Совјетски Савез се распао почетком девете деценије 20. века и Русија је већ 1994. учествовала на Евровизији.

Победила је 14 година касније.

Москву су 2014. године међународно осудили због анектирања полуострва Крим на Црном мору, због чега је њено учешће на Евровизији поново било угрожено.

Црвени картон је преживела и остала у игри све до 2022.

Хоће ли Интервизија постати годишњи догађај?

„Још нема значајан број пратилаца, можда ц́е да се допадне само специфичној публици, потенцијално оживљавајуц́и осец́ај носталгије&qуот;, каже историчар Вулетић.

Русија је могла да посматра суботњу музичку манифестацију као шансу да свету покаже да и даље може да одржи „велики, међународни догађај“ и да има присталице широм света, указује.

Једна од потенцијалних порука коју Москва организовањем Интервизије жели да пошаље јесте и да санкције против ње као одговор на инвазију на Украјину, нису плодоносне.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Интервизија: Хладноратовски одговор на Евровизију
• Русији ипак забрањен наступ на Евровизији
• Евровизијски пут Југославије - од социјалистичког аутсајдера до фестивалског победника
• Русија може на Евровизију упркос нападу на Украјину
• Када је музика политички неподобна

(ББЦ Невс, 09.21.2025)